Volonterizam možemo opisati raznim izjavama i najrazličitijim definicijama, ali vas ja danas ne bih zamarala time. Umesto toga, reći ću vam šta je za mene volonterizam - to je jedno veliko jedinstvo.

Volonterizam je kada radiš 12 sati i na kraju budeš fizički mrtav, ali psihički pun pozitivne energije.

Volonterizam je kad svi zajedno nosite stolice, bez da se iko folira ili prenemaže. 

Volonterizam je psihička zrelost kada si dovoljno svestan da to što ti nešto ne donosi novac, ne znači da od toga nemaš dobiti. 

Volonterizam je najbolje iskustvo koje sam ja imala u životu. 

 

U našem okruženju često možete čuti razne izjave za volontere. "Ma šta ja imam da im radim za džabe", "Kada plate moj trud, onda ću", "Pa ti si budala, ako se cimaš ni za šta". To nije ni za šta, a to će vam potvrditi i svaka osoba koja je volontirala. Prvo ću krenuti sa praktičnim razlozima, a to je, pre svega, dopunjivanje svog CV-a. Sutra kada budete tražili posao, postaćete svesni šta sve ispunjen CV može da uradi; ono što vam je najbitnije - može da vam obezbedi posao! Kada poslodavac vidi da ste pre toga imali praktičan rad i kada još vidi da ste bili dovoljno zainteresovani da to radite bez novčane nadoknade, imaćete veliku prednost. Sem naklonosti poslodavca, imaćete i jednu "još stvarniju" prednost. Znaćete posao. Koordinatori volonterima su obučeni ljudi koji su već stekli iskustvo i znanje kroz rad, tako da ćete biti okruženi sopstvenim "mentorima"; bez da vam iko stvara pritisak ili se dere na vas bez razloga. 

 

Sada prelazinmo na onu "emotivnu" stranu. Volontiranje vas očvrsne. Naviknete se da budete timski igrač, da postanete odgovorniji za sopstvene postupke. Svaki događaj na kojima su aktivni volonteri je kao jedna velika slagalica sastavljena iz velikog broja delića. Ukoliko jedan delić nestane, slagalica ne može biti kompletna, ali je drugi delići mogu nadopuniti. Tada shvatite da je skroz okej da ste vi jednog dana ti koji će ostati 4 sata duže i dati 110% sebe, dok je neko drugi otišao 4 sata ranije i dao 40%. Zato što će ta ista osoba sutra to uraditi za vas. 

 

Prijateljstva sklopljena na volontiranju su nešto što vam ostaje posle još dugo vremena. Kada provodite sa nekim 18 sati dnevno, 10 dana, uspete da ga upoznate bolje nego mnoge ljude za par godina. U tih par dana, (za razliku od one situacije kada možete birati kada ćete se videti sa nekim), stane vam sve. Ne možete da birate kada ćete ga gledati, ne možete birati njegovo (a često ni svoje) raspoloženje, trpite ga i nasmejanog i besnog i nervoznog i hiperaktivnog. Ipak, to je kompromis i to je sastavni deo svega toga. 

 

Najbolji način da vidite šta je volonterizam, jeste kroz izjave Vrščana koji su volontirali i na koje je to uticalo:

 

Ivona, 17: Volontiranje te podstiče na rad, ali na zanimljiv način. Nije to neki posebno težak posao, ali stičes neka nova znanja, osećaš se kao da činiš nešto dobro. Bilo mi je jako interesantno da volontiram na Vršačkoj uličnoj Olimpijadi, gde sam upoznala dosta novih drugara kroz igrice i međusobno povezani rad, bili smo kao tim. Olimpijada je vezana za ono što najviše volim, sport, pa mi je pričinjavalo zadovoljstvo da pomognem drugim kolegama sportistima, kao i da vidim kako je to sa strane organizacije, a ne samo biti na terenu. Za uspomenu su mi ostali mnogi smešni trenuci, kao što je bilo na primer čuvanje ulica tokom trke, kada smo se osećali kao tim policajaca; i naravno žurke posle dobro odrađenog dana!

 

 

 

Nemanja, 18: Za mene je volontiranje pre svega bio jedan od načina da pomognem organizaciji nečega u svom gradu. To je stvar sa volontiranjem, bilo je naporno, a u isto vreme smo se svi jako zabavljali. 

 

Dajana, 20: Volontiranje je za mene bilo jedna vrsta izazova i novine, jer ranije nisam učestvovala u sličnim stvarima. Želela sam da radim nešto korisno tokom leta, da proširim krug prijatelja i da se maksimalno zabavim. Međutim, apsolutno nisam očekivala iskustvo i utisak s kraja manifestacije!

Imam dve najlepše uspomene, koje su međusobno uslovljene. Najlepša od svih mi je veče u kući Milane Batrnjin, gde se skupila masa ljudi. Momenat koji želim da istaknem je kada je masa zajedno zapevala uz gitaru. Toliko ljudi, različitih godina i interesovanja kao jedno. Predivan momenat koji mi iz sećanja ne iščezava! To veče smo do kasno ostali zajedno, što je uslovilo drugu dragu, ranije pomenutu, uspomenu. Sutrašnje jutro na poletu i ludilo koje je usledilo ne bi li sve bilo savršeno. Mislim da je bio stoni tenis tog dana i da nas je uhvatila kiša. Publika i učesnici du se razbežali, a volonteri i organizatori su se trudili da sklone i sačuvaju opremu. Mokri i promrzli, a jednako neispavani, stajali smo pod oni šatorima za letnjikovac i preko megafona pevali i jeli čokoladice, smejali se do bezdaha, opet kao jedno! Celokupni utisak se ne može opusati rečima, zaista! To iskustvo treba doživeti, jer se drugačije ne može dočarati! Mislim da bih danima prepričavati utiske i opet bih nešto izostavila.

 

 

 

 

Alena, 20: Za mene je volonterizam uglavnom lično usavršavanje. Dosta mi je pomoglo da se opustim sa ljudima, da lakše pričam i prilazim, s obzirom na to da ja to ranije nisam mogla. Sem toga, dosta sam napredovala i profesionalno sa dizajnom, sa marketingom, naučila razne stvari koje mi sada pomažu u struci koju sam odabrala. Sa "emotivne" strane, volim da sam deo događaja, to mi daje neku svrhu. 

 

 

Za kraj želim da vam poručim: ostanite vredni! Vredi, uvek vredi. Dajte sebe i vratiće vam se i to stostruko, kroz iskustvo, povlastice i ljude na koje uvek možete da se oslonite. Volonteri, hvala vam!