Stefan Mihajlovski je mladi vrščanin rodjen 18.septembra 1996. Još kao mali bio je očaran svetom medija, pre svega, važnost novinara u društvu bila mu je jako interesantna. Moć ljudi koja rade u medijima je velika, kroz vreme je shvatio da mogu mnogo da utiču na mišljenje većine. Na televiziju ’’Banat’’, došao je u januaru 2013. godine, i počeo da radi priloge za informativu. Kasnije su usledile mnoge reportaže, a devet meseci kasnije i prva emisija. Za njega je to u početku bilo samo iskustvo više i nije mogao ni da zamisli da će za relativno kratak period kao što su ove dve godine uspeti da postignee toliko toga. Od 6.februara počinje da piše blog “Lice današnjice”za sajt Unije. Nema problem da govori o bilo kojoj temi tako da možemo očekivati tekstove koji će biti vezani za razne oblasti. Kako kaže „iskrenost je najveći udarac u svetu licemerja. Ljudi mešaju neke stvari, pre svega to da govoriti istinu ne znači biti loš. Loši su oni koji potkopavaju i govore iza leđa. A ako istina boli, onda oni o kojima se govori treba da se zapitaju zašto je to tako.“ Pred vama je prvi tekst našeg mladog sugrađanina - „Prosveta u doba starleta“.

 

 Prosveta u doba straleta

 

           O stvarima koje nam se dešavaju možemo da pričamo tako što ćemo navesti razloge koji su nas  doveli do ovakve slike našeg društva, ali kada treba da spomenemo ime, retko ko može da izdvoji samo jednu osobu koju bi okrivio za ovu situaciju. Jer, krivi smo valjda svi. Ne znam samo da li veću odgovornost imaju oni što prave gluposti, ili oni što dopuštaju i mirno gledaju. Najčešće nešto inteligentiji ljudi smatraju da ne treba javno da govore o temama koje nas muče, a ako pogledamo bolje, to nas je dovelo do ovoga. Uz malo mućkanja mozgom, shvatićemo da je ona ’’pametniji popušta’’ uzrok mnogih stvari koje nam se gade.

 

Da bih imao stav o nečemu, moram da sagledam šire od onoga što mi se na prvi pogled dopalo. Zato pored ozbiljnih novina (koliko je to u Srbiji moguće) čitam tabloide i umereno pratim estradna dešavanja i u tome ne vidim ništa loše, jer uz pomoć toga mogu da napravim razliku kada pričam o nekom aktuelnom događaju ili ideji. Licemerna priča ’’ne znam ni ko je ta ili taj’’ ili ’’nisam čuo za to i to’’ teško da može da prođe čak i kod onih koje možete da vrtite oko malog prsta. Problem je što nas starlete zanimaju više od humanitarne pomoći, kulture ili neke druge teme. Dete se sa starletama upoznaje još i pre nego što krene u školu i jedino što u tom periodu zna je da ona teta svima zanimljiva i da dobro zarađuje. A mora se priznati da ima dobro dupe. Kako i da ne primetiš kad ti pokriva ceo ekran?! Sigurno je da privlači više pažnje od Tesle ili Betovena. I onda isti ti roditelji koji uče decu da se smeju bolesnim stvarima, stvaraju pogrešne idole, a prave haos kada se Vendi pronađe u udžbeniku iz sociologije. U odbranu autora udžbenika reći ću da je sporna fotografija u sklopu lekcije o masovnoj kulturi, kao i to da je sociologija predmet koji se uči u trećoj ili četvrtoj godini srednje škole, a ako u tom periodu fotografija Vendi može da utiče na Vaše dete da promeni mišljenje o kompletnom životnom ciklusu, onda se zapitajte gde ste Vi pogrešili.

 

U zemlji gde se od štrajka pravi buka, dok isti roditelji pravdaju deci izostanke za vreme provedeno u kladionicama dobijamo podatak da Srbija ima 1 300 000 potpuno ili delimično nepismenih. Uporedimo sa najgledanijim emisijama, primera radi vrlo gledani rijaliti šou programima i dobijamo istu brojku. Je l’ Vam se sviđa da u doba kada postoji toliko načina da se edukujete o svemu i svačemu dobijemo ovakav podatak?! Mene je sramota. Samo me interesuje zašto roditelji krive profesore kada im dete dobije lošu ocenu, zašto se ne potrude da detetu objasne gradivo koje im nije jasno, zašto više vremena ne posvete njihovom obrazovanju?!

 

Jedino dobro od celog ovog štrajka koji nas je zadesio je to da je većina profesora uspela da isprati program za školsku godinu. Time što su izbacili informacije za koje sami znaju da ih u životu nisu upotrebili, ne samo da su oslobodili učenike nekoliko rečenica više, nego su ih i više zainteresovali za ono što predaju, jer se gradivo čini manje težim. Tako da, sledeći put kada pljunete profesore, zapitajte se šta stoji u udžbenicima i kakav im je to program nametnut da isprate.

 

Pogledajte svoje dete, pričajte sa njim o stvarima koje ga interesuju, okrenite mu malo sa kanala na kom može da vidi golo dupe na kanal o prirodi ili neku drugu kulturno - obrazovanu emsiju, i ukoliko već ne možete da ga sklonite od estradnih prepucavanja i lake love, makar ćete znati da ste mu pružili priliku da upozna i onaj drugi svet... nešto malo kulturniji.

 

Stefan Mihajlovski