Zorana Tomic

Zorana Tomic

ponedeljak, 21 mart 2016 16:44

Danas je Svetski dan poezije!

Na današnji dan 1999. godine, Unesco je proglasio Svetski dan poezije, pod sloganom “Dijalog među civilizacijama posredstvom poezije". Namera je da se promoviše čitanje, pisanje i objavljivanje poezije, koja je konkretni izraz ljudskog duha.
 
Poezija nije samo predmet časova književnosti, već i način iskazivanja emocija. U srednjem veku, koji je krivac za svu romantiku s kojom se susrećemo u najromantičnijim filmovima, recitovanje poezije bilo je način udvaranja.
Ovo je savršen dan da pročitate bar jednu pesmu ili napišete u njoj ono o čemu razmišljate, a možda i da osvojite nekoga ko vam je zapao za oko!
                                                            
 
                                   Sami se uvek nađu
 
Samo moja. 
Toliko je moja, da ja do sada ništa što je moje nisam imao više.
Kako me samo pogledom miluje očiju njena boja.
Čujem svoje ime i dok mi u zagrljaju zaljubljeno diše.
 
Samo moj.
Toliko je moj da do sada ništa što je moje nije bilo tako važno.
Moj je dokle god me ljubomorno čuva i pogledom izaziva boj.
Moj je i dok se ljuti I  dok me grli snažno.
 
Njen sam.
Toliko sam njen da tražim u tuđim očima dom svoj.
Čak toliko da bih mogao noćima da tražim i ipak ostanem sam.
Njen sam i kada misliš da sam tvoj.
 
Njegova sam I sada.
Toliko sam njegova da ljubiti druge ne znam.
Čak toliko da ne vidim svoju lepotu od već izbledelog jada.
Njegova sam i kada poželim drugom da se predam.
 
Pričam o nama.
Čak I kada je samo nemo gledam.
Priznajem,raduje me što je sama.
Nisam spreman da nas nema, još uvek je ne dam.
 
Pričam o nama.
Čak i kada mu okrenem leđa.
I kada svetlost njegovu vidim i kada sve mi je tama.
Nisam spremna da nas nema,
njegovo me odsustvo vređa.
 
Ćutim o njoj.
Ćutim, jer ne poznajem joj glas.
Ne čujem joj reči u u buci toj.
Mada i dalje nikog drugog ne čujem osim nas.
 
Ćutim o njemu.
Ćutim, jer ne poznajem mu ruke.
Ove siluete nisu nalik njemu.
Vrati se, magijo, nestaćemo od realnosti puke!
 
Videćemo se mi još.
To vrlo dobro znam.
Videćemo se kada izgubi se u nama ovaj trag besan, loš.
Jer u bajci svakoj viđeno je već da sama uvek nađe onog ko je sam.
                                                                                                                Zorana Tomić
nedelja, 20 mart 2016 19:38

Međunarodni dan sreće

Neću početi kritikom, počeću osmehom, jer je to upravo ono što nam fali.
Ne mora on da bude iskren koliko mora da postoji.
Jer samim tim što znamo za njega, prvi je korak ka sreći.
Nasmejte se, ne možete reći da za to nema razloga.
Zaboravili smo da se radujemo sitnicama!
Svi imamo velike snove koji se menjaju, jer čovek sanja dok god je živ.
Hitamo za dalekosežnim zvezdama, koje nam dosade kada ih dostignemo.
Radujemo se skupim stvarima, koje bacimo posle nekoliko meseci!
A zaboravljamo koliko je važno radovati se jedni drugima.
Otuđujemo se jedni od drugih!
Sećam se koliko sam bila srećna svaki put kad mi se tata vrati s posla.
A, sada? Sada se radujem kada ide.
Onda pomislim na to kako postoje osobe koje nikoga nemaju.
I zapitam se zašto je onda stvoreno ovoliko ljudi, kada postoje ljudi koji su sami?
Čemu onda ratovi, svađe, ponos kada su oni još jedan korak ka samoći?
To što kazu da “ ČOVEK NA KRAJU OSTAJE SAM”  nije opravdanje.
Ni ne znamo koliko smo zapravo srećni dok ne krenu nemiri.
Nemiri protiv kojih se ne može, koji ne zavise od naše odluke, u kojem vidite da ste srećni samim tim što su vaši bližnji dobro i što možete da budete pored njih.
Okrenite se oko sebe. Sigurno postoji neko ko vas voli I neko ko jedva čeka da vas vidi.
I obavezno je zagrlite, jer ste možda vi razlog njenog osmeha tog dana.
Svega ce biti..
I crnih rupa u kojima cete jedva svetlost naći,
I obasjanih dana kao stvorenih za vaše snove.
I novca i novih početaka i krajeva..
Ali, neće biti nas! Mi nismo večni..
Zato treba da oprostimo,
I da se nasmejemo sebi, jer smo veliki onoliko koliko znamo da praštamo!
Da pružimo ruku nekome kome je ruka potrebna,
I nasmejemo se sebi, jer smo vratili osmeh na lice čoveku.
Da uradimo nesto kako bi nam bilo bolje,
I opet se nasmejemo, jer smo uradili pravu stvar.
I na kraju treba da nas bude sve više, ali ovog puta bez otuđenika i bez onih koji su zaboravili čime im je duh hranjen kao mali.
Neću opet reći da treba da se nasmejemo, jer ste do sada već zapamtili da to treba da uradite, već ću dati sebi za pravo da kažem da to treba uraditi u inat onima koji su ljudi, a rade protiv čoveka i onih čija se sreća zasniva na tuđoj samoći i suzama!
 
subota, 05 mart 2016 15:07

Nedelja otvorenog obrazovanja

Od 7. Do 11. marta održava se “Nedelja otvorenog obrazovanja”. Biće održan niz događaja na nekoliko mesta u Beogradu, gde će se promovisati mogućnosti za slobodno i besplatno obrazovanje.

Dani otvorenog obrazovanja počeće 7. marta predavanjem u biblioteci “Svetozar Marković”. Teme su uloga akademskih biblioteka u kreaciji (i promociji) doktorskih disertacija, kao i tzv. “sekundarni materijali“. Kao deo projekta GRASS (“Ocenjivanje socijalnih veština“ ), univerzitet u Beogradu nastupa sa temom “Otvorenih znački”, novim načinom ocenjivanja neformalnih akademskih veština.

U sredu, 9.marta, održava se predavanje o ideji “Otvaranje nauke“ u Narodnoj biblioteci Srbije, kao i predavanje o najpopularnijim besplatnim online bazama predavanja i kurseva.

U četvrtak, 10. marta, u biblioteci Doma kulture “Studentski grad”, biće održano predavanje o uključivanju u rad Vikipedije.
U petak, 11. marta, tema u “Svetozaru Markoviću” , biće alati u otvorenom pristupu i njihova obrazovna upotreba.

“Nedelju otvorenog obrazovanja“ organizuje “Konzorcijum otvorenog obrazovanja“, čije su asocijacije ujedinjene u ideji promocije otvorenog obrazovanja, koje se bave sve širom upotrebom otvorenih alternativnih izvora informacija i znanja (poput Vikipedije ili Coursera).

utorak, 23 februar 2016 17:35

Zavođenje kao početak nove priče

  Nekada su se momci udvarali recitacijom, serenadom, cvetom, a devojke su bile zavodljive već samim tim što se znalo da neće biti njihove, dok se ne izvrši zakletva pred Bogom o večnoj Ijubavi. Bar tako kažu, mada su, i pre te zakletve, znale da preskaču prozore, kriju po njivama, šumama i starim podrumima

"Tako je najslađe", kazu bake.

Nisu bili u mogućnosti da se često viđaju, te su svaki trenutak koristili za ljubav i najlepše reči.

Kako se danas mladi udvaraju jedni drugima?

Ne udvaraju se, bolje rečeno. Niko neće prvi da krene, jer se plaše reakcije druge osobe. Uglavnom započinju dvosmislenim rečenicama, kako bi „ispitali teren”; ako dobiju pozitivan odgovor, odlicno; ako ne, kazu: „Hahahha, uvek se tako šalim s drugaricama koje volim. Car si!”. Ukoliko devojka uvidi da to nije šala i kaže mu šta misli, dobije odgovor:

„Šta ti je? Ti si mi kao sestra!”

Posto nisu bliski, nisu ni u srodstvu, pa mu devojka i to pomene, onda se budi muška sujeta, a muški razgovor glasi ovako:

„Našalio sam se sa Sandrom, a ona odmah pomislila da mi se sviđa. Ne mogu da verujem da je toliko jadna, pa ju je toliko razočarala pomisao da ni ja ne mislim da dobro izgleda. Ko bi još bio s njom? ”

Slede podsmevanja od strane okoline, koja ceka prvi razlog da se nekome nasmeje u lice, zbog neprijatne situacije.

Sto se tice udvaranja devojaka, kod njih je to dosta jednostavnije - one to rade svojom pojavom.

Tačnije rečeno, “nepristojnom pojavom”. Bez reči, bez nežnosti, bez sanjarenja o princu iz bajke, traže svoje momke, tako sto ih navode na fižicki kontakt.

Šta posle?

Posle im je problem to što uvide da momci u njima vide samo telo i ne obaziru se na dušu u kojoj se ona nalazi.

Što je, nažalost, i za očekivati.

Kako mogu da vide ono sto ih zapravo nije zavelo? Zavelo ih je telo, ne i karakter.

Onda dođe raskid, a svaka druga priča gubi svoju bajkovitu stranu, jer gube veru u ljubav i ljude, koji poštuju prave moralne vrednosti.

Verujem da postoje oni koji to vole “filmski”, u stvari, sigurna sam da se ta ljubav nalazi u svakome od nas, samo treba pronaći osobu pred kojom možemo biti ono što jesmo- ljudi, koji vole srcem.

ponedeljak, 15 februar 2016 15:13

Svetski dan dece obolele od raka

U okviru Kalendara javnog zdravlja, na inicijativu Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), 15. februar se obeležava kao "Svetski dan dece obolele od raka“.
 
Cilj kampanje je edukacija šire javnosti i povećanje nivoa svesti društvene zajednice o problematici raka kod dece, poboljšnje uslova lečenja, rehabilitacije i socijalizacije obolele i izlečene dece, kao i pružanje moralne i materijalne pomoci deci i njihovim porodicama. Povodom toga danas se ,u više od 20 gradova, održava humanitarni skup, gde se kupovinom humanitarnih artikala I puštanjem balona podrške, prikuplja novac za izgradnju novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.
 
Svake godine  u svetu  više od 160.000 dece oboli, a oko 90.000 dece umre od nekog oblika malignog tumora. Na sreću, procenat izlečenja bolesti kod dece je veći nego kod odraslih.
 
četvrtak, 11 februar 2016 18:00

Vršačke detektivske igre

Unija studenata, u saradnji s Escape Room Vršac, organizuje turnir u bekstvu iz sobe 19, 20. i 21. februara pod nazivom “Vršačke detektivske igre”, prvo takmičenje ovakvog tipa u Srbiji! Ako želite da svoj dan provedete na najzanimljiviji način, ovo takmičenje je pravi izbor za vas.  
 
Za sve ljude timskog duha  koji vole mozgalice i adrenalin pripremili smo pet igara, od kojih je glavna Escape Room - Bekstvo iz sobe (60 min). Pravo učešća ima svako ko se nije oprobao u prvom zadatku vršačkog Escape-a - "Misterija nestalog Vrščanina". Bez obzira na broj osoba u prijavi, do samog dana takmičenja moguće je promeniti broj ljudi u timu, sve dok se on kreće u intervalu od 2 do 5. Cena po članu tima je 500 RSD. Svaki tim će dobiti svoj termin i šansu da odgonetne nepoznato, koji će biti maksimalno sat i po vremena, tako da timovi nisu u obavezi da budu sva tri dana prisutni. 
 
Zanteresovani se mogu prijaviti do srede u ponoć , a već u četvrtak biće obavešteni o svom terminu. Sa pravilima igre i bodovanjem takmičari će biti upoznati po dolasku, a tri najbrže ekipe očekuju i interesantne nagrade.
 
Pored zabavnog, ovo detektivsko takmičenje će imati i humanitarni karakter. Svako ko bude učestvovao u igri naići će na kutiju u kojoj se prikuplja humanitarni čep. Cilj je da, i dok nam je zabavno, mislimo na one kojima treba izmamiti osmeh.
 
Alen Šari, vlasnik Escape Room-a, ističe da ovo takmičeje ima i edukativni karakter.
 
“Pored zabavnog karaktera, ovakav vid takmičenja ima i svoju edukativnu notu, u smislu da se radi na jačanju timskog duha, boljoj komunikaciji, snalaženju u realnim situacijama, u realnom prostoru i vremenu”, rekao je Šari za naš portal.
 
Ako mislite da ste dovoljno snalažljivi da izađete iz misteriozne sobe, prijavite se! Prijavu možete izvršiti popunjavanjem obrsaca koji se nalazi OVDE ili pozivom na broj 0616403248.
 
nedelja, 13 decembar 2015 19:06

Šarenilo Senkinih krpica

Senka Đorđević je mlada kostimografkinja vršačkog pozorišta. Diplomski i master rad iz dizajna tekstila, završila je ocenom 10, sa samo 24 godina. Nakon studija, volontirala je u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je stekla nova, kasnije korisna iskustva.
 
Senka je završila školu "Foton", na smeru za dokumentarnu i kreativnu fotografiju u Beogradu. Porodica joj je pružala podršku i kaže da bez nje ne bi nikada ostvarila svoj san. Voli da čuje komentare ljudi, nebitno da li je u pitanju pohvala ili kritika. Ona veruje da je i jedno i drugo podjednako važno ukoliko želimo da napredujemo.
 
Glumac Milenko Pavlov pomogao joj je u novom svetu pozorišta. Njegove predstave joj predstavljaju izaov, jer su minimalističke i pune simbolizma. Pored kostimografije, Senka se bavi i fotografijom.
 
"Volontiranje je dobar put do uspeha", govori Senka, koja ne odustaje od svog stvaranja.
Od sredine 2014. počinje da radi projekte u NP "Sterija". Ovde je Senka radila kostime za "Začarani zamak" i "Zlu ženu", što je unelo boje tim pozorišnim prikazima na našem pozorju.
 
Njena izložba radova inspirisana Sterijinim komadom “Zla žena“, mogla se videti u Kulturnom Centru, 21. oktobra. Izložba je bila šarena i puna života,  koji se video i po sjajnoj ideji da “žive lutke” obuče u svoje kostime. Svaka “lutka” bila je iz različitog vremenskog perioda. 
 
Još u svojoj četvrtoj godini znala je čime će se baviti, što nam potvrđuje da čovek ipak sanja sa razlogom. Senka tvrdi da je svaka devojčica pomalo modni dizajner, a ona inspiraciju nalazi na svakom koraku, jer u svemu može pronaći lepotu.
 
Dole možete pogledati nekoliko slika sa Senkine izložbe.
Predstava “ Zverka, čudan je to čovek” , čiju je scensku postavu uradio Mirče M. Jonesku, osvojila je nagradu za najbolju predstavu na Balkanu na 19. Međunarodnom Festivalu kamernog teatra, koji se održao u Piteštiju (Rumunija).
 
Predstavu su izveli glumci rumunske scene NP“ STERIJA”, u režiji Julijana Ursuleskua.
U predstavi su glumili: Otilia Peskariu, Monika Boldovina-Bugle, Jonel Kuđija, Neda Grubiša, Aneta Gašpar.
 
“Zverka, čudan je to čovek”  treba da podstakne publiku da razmisli o tome gde su ljudi, a gde zveri. Nadam se da su ljudi shvatili suštinu. Mada, po broju onih koje sam videla s maramicama u ruci, mislim da smo uradili pravu stvar”, rekla je Aneta Gašpar.
 
“Mnogo je dece koja nisu rođena pod srećnom zvezdom. Kao što su u ovoj predstavi Joana i njena deca. M. M. Jonesku, „baštovan naših duša”, suočava nas sa mnogim pitanjima i uspravlja pred nama veliko ogledalo  užasa savremenog društva. Tera nas da u to ogledalo pogledamo, a u njemu ćemo videti: krizu morala, nihilizam koji korene ima još u rumunskom narodnom epu, zakone i stvarnost koji nas ubijaju, otpor životu, svemu normalnom, humanom; vrata koja ostaju zatvorena, vlade koje delaju samo po uredbama, a ne po osećaju, decu koja pravno više ne postoje... I majku sa mnogo dece i mnogo nežnosti. Ako makar jedan gledalac nakon predstave ode kući sa mrvicom svetla  i mrvicom ljubavi u srcu, prema ljudima i, pre svega, prema onim bespomoćnima, naš će cilj biti ostvaren”, reči su Julijana Ursuleskua.
 
utorak, 01 decembar 2015 15:57

Svetski dan borbe protiv SIDE

Borimo se protiv svega, osim protiv neznanja. Nije žalosno što ne znamo, već što ne znamo koliko ne znamo. Osuđujemo ljude oko sebe, čuvamo se od svega za šta sumnjamo da će nam naškoditi, ali zato čuvamo ono za šta znamo da nas ubija: poslednji dim uz kafu, tabletu koja će nam pomoći da zaboravimo na depresiju, kap alkohola u kojoj ćemo utopiti rastanak i sate strasti, koji su samo telesna žudnja, bez obzira na to sa kim  i kako se odvija taj čin.
 
“Živim na drugom spratu. Kada počnem da otključavam vrata, komšinica preko puta mene proviri kroz špijunku i gleda kada ću se spustiti u prizemlje. Onda istrčava noseći bocu „asepsola“ i prska gelendere i brave po zgradi koje sam dodirnuo”, kaže dečko zaražen SIDOM.
 
SIDA je bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma HIV-om, što čoveka čini podložnim infekcijama I tumorima.
 
Kako se dobija sida?
1.Nezaštićenim polnim odnosom sa zaraženom osobom;
2.Transfuzijom krvi;
3.Korišćenjem igala, koje je prethodno koristila obolela osoba (kao I ubrizgavanjem droge);
4.Dojenjem, ukoliko je majka zaražena;
 
Kako se NE DOBIJA sida?
1.ZAGRLJAJEM
2.RUKOVANJEM
3.RAZGOVOROM
4.SMEšKANJEM…
 
Da biste se zarazili potrebno je da određena količina HIV-a udje u vaš krvotok. To se neće desiti ako se uljudno javite čoveku na ulici, zagrlite ga, jer usamljeno sedi u zabačenom delu parka, pošto je osuđen na kraj pre smrti. Možda je baš on rođen pod nesrećnom zvezdom i zaražen nebrigom svoje majke, ni kriv, ni dužan.
 
Danas je SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE ,koji je podsetnik ljudima da se treba testirati, jer HIV ne bira, I da treba razumeti one koje ovaj virus izjeda.
 
Crvena tračica je međunarodni simbol koji odražava svest o postojanju SIDE. Mi ćemo je nositi danas, a vi?
 
 
  • 1
  • 2
  • 3

parakvadvs

VAK

KulturniCentarVrsac

edukacija

TOV

iserbia

OpstinaVrsac

ArchLAB

eVrsac

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

PricajmoOTome

Cefix

OklagijaRS

VrsacPlus

VrsacMOJKraj