April – doba kada srednjoškolci jure da završe godinu, maturanti intenziviraju pripreme za prijemni, a studenti kunu što njihov fakultet nema i aprilski ispitni rok kao fakultet njihovog cimera. Sa porastom temperature i brojem cvrkutavih ptica, teško je koncentrisati se na učenje.
Recimo, imate sila božija teorije da naučite, pitate se da li je fakultetska diploma vredna ovolikog mučenja, sumnjate u samu bitnost obrazovanja, zanima vas kako su drugi uspevali da završe fakultete i da nauče sve te knjige, a i dalje daju osećaj da su manje obrazovani od vas etc etc. Kao srednjoškolac, još uvek ne znam koliko gradiva i knjiga studenti moraju da drže u malom prstu da bi položili ispit, ali znam da većina izgubljena u hrpi papira, skripti, knjiga zaboravi da je tu da bi unapredila sebe i svoje znanje, a ne da bi zaradila ocene i na kraju imala diplomu.
Iz tog razloga želim da podelim sa vama neke od svojih saveta za učenje.
Lude teorije
Moja omiljena tehnika je smišljanje „ludih teorija“ posle čitanja lekcije. Primer: Grof Đan Galeaco Ćano, ministar inostranih poslova fašističke Italije, nije bio samo veliki plejboj, nego je prikriveno voleo da se udvara i muškarcima, što je omogućilo bivšem predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milanu Stojadinoviću da dobije prijateljski ugovor sa Italijom, koja je od osnivanja zajedničke države bila protiv njenog nastanka i delovanja.
Tehnika „ludih teorija“ pomaže da mozak obradi činjenice plasirane u knjizi, omogućava razmišljanje o pročitanom (u malo drugačijem kontekstu nego prvobitno zamišljenom), zbog čega je mnogo lakše da informacije pređu iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje.
Crtanje dešavanja (dudl)
Ovo je još jedan način obrade informacija koji se može povezati i sa onim da neki ljudi mnogo lakše pamte vizuelno, kada povežu sliku sa pričom. Nespretan crtež čovečuljka sa bradom iznad koga je oblačić s rečima može podsetiti na nekog antičkog filozofa i doktrine koju je on propagirao. To svakako ne moraju da budu crteži akademskog slikara (uzmite ASAP Science kao primer).
Internet (YouTube)
Kad smo kod ASAP Science, postoji bezbroj jutjub kanala, kao i članaka na internet sajtovima, pa i aplikacija kao što su Khan Academy i Cousrera, koji lekcije objašnjavaju na neobavezan način, što može pomoći lakšem razumevanju gradiva. Fizika, kao najveći neprijatelj većine srednjoškolaca, ima svoje zakone objašnjene u primerima skejtbordinga ili tramboline ili slučaja kada vas udari auto i šta se dešava sa silama u tom momentu. Pored toga, internet daje priliku da se vidi i neka drugačija perspektiva, što olakšava građenje kritičkog mišljenja koje bi trebalo da je cilj obrazovanja društva.
Primeri
Ako obratite pažnju na predavanja dobrih profesora, mnogi od njih koriste primere iz svakodnevnog života. To u stvari predstavlja način da nove pojmove povežete sa nečim što vam je već dobro poznato.
Razgovor
Znate kako u školama niko ne neguje timski rad (prepisivanje)? Problem s tim je što se stvara nepotrebna konkurencija između đaka koji bi više beneficija imali kada bi sve gradivo koje su sami prešli diskutovali sa svojim kolegama. Time dobijate i preslišavanje, ukazivanje na nedostatke u znanju, i tuđe mišljenje, možda debatu koja je odlično pomagalo pri boljem pamćenju.
Pravilo 2 minuta
Ovu tehniku sam ostavila za kraj, ali ne zato što je manje bitna; naprotiv, ova je najbitnija – morate da počnete da učite. Naišla sam na nju u svojim momentima prevelike lenjosti. Gledajte na produktivnost kao virus - kada jednom počne, vrlo brzo se širi. Ovo znači da sednete da učite samo dva minuta. To nije teško, zar ne? Veoma je teško naterati sebe da počnete, ali dva minuta učenja nikoga nije ubilo.
Kad sve drugo propadne, imate sebe. Tako je i kad učite. Svako ima svoju tehniku učenja, ali mnogi zaboravljaju koliko učenje može da bude zabavno. Eksperimentišite i nađite ono što najbolje odgovara vama, a što će vas obrazovati po pravoj definiciji te reči.
Za kraj ću vam reći ono što je Buda poručio svojim sledbenicima – nemojte mi verovati na reč, pokušajte tehnike sami.
