Opet trošiš vreme na nešto što nema veze sa faksom? Mani se toga, bolje se knjige uhvati i završi školu što pre. Šta će ti to u životu, pa to nema nikakve veze sa onim što učimo na faksu? Ma sedi i naštrebaj to napamet, šta se mučiš da shvatiš ako ne ide.
Ja sam Aleksandra Zarija i student sam treće godine elektrotehnike. Opet. Neuspevši da sakupim dovoljan broj ESP bodova, pre 7 dana sam zvanično pala godinu. I za sad se čini da je svima u mojoj okolini to teže palo nego meni.
Evo kako ja vidim stvari: ove godine ću imati više vremena da se posvetim matematikama koje sam do sad prenosila; redovno ću trenirati; pročitaću knjigu koja mi već duže vreme stoji pored kreveta; počeću da učim strani jezik; konačno ću realizovati ideje u vezi sa Unijom koje mi se vrzmaju po glavi (neću da otkrivam previše, stay tuned).
Kako to drugi vide? Pa nisam sigurna. Sem zabrinutih pogleda i neizostavnog pitanja: “Šta su ti rekli tvoji?”, nisu preterano komentarisali, ali nažalost znam kako su komentarisali druge koji su pali godinu. Da budem iskrena nisu bili ni malo uviđavni. Šta više, opisala bih ih kao nipodaštavajuće komenatre pune predrasuda.
Zašto tako komentarišemo kolege koje se nisu snašle? Obnoviti godinu na fakultetu nije isto kao i pasti treći razred osnovne škole. Ili jeste? Mišljenja sam da u dvadesetima postoji čitava lepeza stvari koje mogu da utiču na naš uspeh na fakultetu, jer smo svesniji sveta oko nas i više nismo ušuškani od strane roditelja kao kad smo bili mlađi. Da ne pričam da neki ni tada nisu bili.
Kako bilo, ja ne dajem previše na značaju tim pogledima punim "saosećanja" ili unižavajućim komentarima. Imam svoj cilj, svoju ideju kako do njega treba da stignem i roditelje koji mi pružaju bezgraničnu podršku.
Zašto onda ovo pišem? Zato što ima ljudi koji ovakvim komentarima pridaju mnogo veći značaj. Pišem za one koje treba ohrabriti da stvore svoju viziju. Naše društvo je takvo da sve što se ne poklapa sa ponašanjem mase, defakto mora biti loše.
Dakle, jedini ispravan put je već raskrčen put. Nije.
Ja nisam postala loš čovek zato što nisam ispunila predviđenu normu za slušanje sledeće godine. Ta granica u vidu potrebnog broja ESPB je tu sa razlogom. Ako niste dovoljno dobro savladali gradivo, ne možete da položite ispit. Ako niste položili dovoljan broj ispita, nemate dovoljno znanja da shvatite gradivo koje je predviđeno za sledeću godinu. Da sumiramo, broj položenih ispita je odraz vašeg znanja, eventualno uloženog truda, ali ne vašeg karaktera.
Zato ne dozvolite drugima da vas demorališu. Okružite se ljudima koji umeju da vrednuju vaš trud i koji će vas, kad im saopštite da ste obnovili godinu, zagriliti i pomoći vam gde god da ste to zapeli. A dušebrižnicima? Njima se samo nasmejte. Ne trošite energiju na njih. Trebaće vam mnogo snage da raskrčite svoj put kroz šumu.
