Kada tehnologija zavlada, a ljudi zaćute, da li ljudska prava uopšte postoje?
Živimo u 21. veku, veku u kom ne moramo mnogo da se zamislimo dok odgovaramo na ovo pitanje. Ide se preko svega, takoreći preko živih i mrtvih, zašto bi onda bilo kakva prava postojala? I zašto bismo mi, svi jednako uzorni i svi jednako plemeniti, to poštovali?
Danas je 10. decembar - dan ljudskih prava. Dan da se možda i mi podsetimo koja to prava imamo, a da ih nismo ni svesni, ali i koja kršimo kada su drugi u pitanju.
Kao ljudska bića, svi smo mi podsvesno egoisti. Smatramo da smo bolji, što je i logično, jer je naš svet ono jedino što mi imamo. Svi smo svesni da postoje ljudska prava i ne osećamo se baš dobro kada naša neko povredi. Ipak, u trenucima kada do toga dođe, kada u žurbi i u implsu kažemo sve i svašta, nije poenta da je neko povredio naša ljudska prava - problem je što je povredio naša osećanja.
Koliko ste često pomislili da neko dete sa inkluzivne nastave ne treba da ide u školu sa normalnom decom? Ono će neminovno malčice poremetiti sav taj već uhodani svet, ali ako je to potrebno za njegov razvoj, zar to onda nije u redu? Na kraju, to je njegovo ljudsko pravo, pravo da se razvija, isto kao što to ima i svako drugi. Često se kroz svakodnevnicu provlači i izraz "pravo na slobodno mišljenje", ali ponekad zaboravljamo da je ovo tačno samo u onoj meri dok ne povređujemo ljude oko sebe. Uvek postoji način da se nešto kaže, a da zbog toga niko ne ispašta. Informacije nemaju tu moć da povrede, imamo je samo mi.
Da bismo mogli da čuvamo i poštujemo svoja prava, trebalo bi malo bolje da se s njima upoznamo. Postoje više podela ljudskih prava, ali ja sam želela da vam predstavim ovu, možda najvažniju kategoriju. Prema sferi ljudske ličnosti koju štite, ljudska prava se dele na lična, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Možda bi se kao najvažnija mogla izdvojiti lična prava. Neka od njih su pravo na život, nepovredisvost integriteta, sloboda kretanja i sloboda nauke i umetnosti. Ovako nabrojana, verovatno vam ništa ne znače, ali ako se setite vremena i konteksta u kome je recimo nastalo pravo na život, kada su smrtne kazne, razne torture i spaljivanje jeretika bile svakodnevica, uviđate koliko su ova prava zaista važna.
Sloboda nauke i umetnosti prevashodno se odnosi na zaštitu autorskih prava naučnih i umetničkih dela, što se kod nas nažalost, često krši.
Na kraju, trebalo bi da se podsetimo da su ljudska prava uvedena upravo zbog nas - zbog ljudi, pa makar i na jedan dan u godini. Ona su tu zbog nas, čuvaju nas i pokazuju nam kako možemo postati bolji. Da li ćete ih vi poštovati?
