Ukoliko te zanima istorija i želiš da isprobaš svoje diplomatske veštine, ovo je prava stvar za tebe! 

 

Udruženje građana „Termidor“ i Unija studenata Vršac, u saradnji sa Opštinom Vršac i Kulturnim Centrom, organizuju istorijsku geopolitičku simulaciju „Evropa 1852“, koja će se održati od 14. do 16. februara u prostorijama Opštine Vršac i Kulturnog Centra. 

U pitanju je geopolitička simulacija koja, kombinujući neposredno pregovaranje učesnika sa sprovođenjem dogovorenog putem kompjuterskog programa, pruža sveobuhvatno i autentično iskustvo vođenja države u određenom istorijskom periodu. Kompjuterska platforma obezbeđuje verodostojnu simulaciju vođenja politike, privrede, spoljnih odnosa i oružanih sukoba. Ujedno, direktnim opštenjem i interakcijama učesnika koje se konstantno odvijaju, simulira se proces pregovaranja, traženja kompromisa, sukobljavanja, dogovaranja, širenja dezinformacija, podmićivanja i slično.

 

Učesnici će samostalno moći da odlučuju o državnom uređenju, društvenom sistemu, ekonomskoj politici, ulasku u rat i vojnoj stategiji, spoljnopolitičkim ciljevima, biraće saveznike i vodiće svoju državu ka slavi ili ka potpunom gubitku nezavisnosti.

 

Kongres će trajati tri dana. Svečano otvaranje će se održati 14. februara u prostorijama Opštine Vršac, sa početkom u 10 h. Tom prilikom će se učesnici upoznati sa pravilima igre i istorijskim činjenicama Evrope XIX veka, odnosima malih i velikih država i njihovim tendencijama u geopolitičkom smislu. Nakon toga, 15. i 16. februara se selimo u Kulturni Centar, gde će se simulacija nastaviti. Na kraju trećeg dana biće proglašeni pobednici, a svi učesnici će dobiti diplome. 

 

 

Ukoliko želiš da testiraš svoje diplomatske sposobnosti, oprobaš se kao vladar neke evropske države, poigraš istorijskim činjenicama i bar u simulaciji promeniš njihov tok, prijavi se OVDE!

 

Program stipendija “Best of South East” studentima i alumnistima ekonomije ili prava sa univerziteta iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije pruža mogućnost obuke ili prakse u Steiermärkische Sparkasse banci.

 

Mogu da konkurišu studenti ekonomije i prava koji su svoje studije završili na univerzitetima u navedenim zemljama, kao i studenti na austrijskim univerzitetima koji dolaze iz jedne od ovih zemalja, u okviru programa Best of South East 2015/16 imaju mogućnost da završe program obuke ili stažiranja u štajerskoj Sparkasse Banci ili u drugim štajerskim firmama.

 

Rok za podnošenje prijava je 1. mart 2016. godine.

 

Više informacija možete naći OVDE.

 

 

Preuzeto sa: http://www.iserbia.rs/

 

Ljudi ovde žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu.

 

Koliko im je to važno, govori podatak da je pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava.

 

Iz tog razloga se, svakoj osobi u zemlji u sklopu popisa stanovništva, između ostalog, postavlja i pitanje “jeste li srećni?” U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su “veoma srećni”, 47,9 posto se oseća “umereno srećnima”, a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su “nesrećni”.

 

U Butanu ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda. Umesto toga, za blagostanja u zemlji koristi se drugačiji indikator – bruto nacionalna sreća.

 

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma.

Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine. Stoga, sreća se smatra glavnim prioritetom nacionalne politike. Vlada Butana čak je osnovala i Ministarstvo sreće, koje do sada nije imala ni jedna zemlja na svetu.

 

Butan, koji je prema svim pokazateljima uistinu jedinstveno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Za ovo je zaslužna činjenica da do sada nisu iskusili ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

Njihov zakon brani ubijanje životinja tako da su većina stanovnika vegetarijanci. Takođe je zabranjen uvoz pesticida što znači da poljoprivredni proizvodi uopšte ne sadrže štetne sastojke.

 

Još jedan zanimljiv aspekt života u Butanu je da se šume ne seku – stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Središnji i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni – ta područja su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom.

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu.

 

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

 

Butan je uspeo da zadrži većinu svog prirodnog bogatstva iz vrlo jednostavnih razloga: lov je zabranjen, a krčenja šuma gotovo i nema. Ovo kraljevstvo (parlamentarna monarhija) proizvodi dovoljno da samo sebe izdržava.

 

Preuzeto sa: newsweek.com

Kreativna interakcija sa učenicima ŠOSO "Jelena Varjaški", nastavnicima i stručnim saradnicima, vaspitačima i pozorišnim stvaraocima na temu vremena i satova održana je protekle nedelje u Narodnom pozorištu "Sterija".

 

Radionica je kreirana  i organizovana kao uvod u rad na predstavi pod nazivom "Bajka o uspavanom Vremenku" čija je premijera zakazana za 20. mart, Svetski dan pozorišta za decu i mlade. 

 

Radionice su za sve zainteresovane tokom februara meseca 2016. otvorene sredom od 15h i četvrkom od 17h. 

 

Preuzeto sa vrsac.mojkraj.rs

Debata Divac omladinskog fonda  pod naslovom „Ideje i mogućnosti u rukama mladih Srbije“ održana je danas u velikom amfiteatru gimnazije „Borislav Petrov Braca“.

 

Fokus debate su bili problemi sa kojima se mladi, a pogotovo srednjoškolci susreću, pa je tako bilo reči o nedostatku prostora u kome bi đaci Hemijsko-medicinske škole provodili vreme kad nemaju časove, ideji izgradnje zelene učionice za učenike Poljoprivredne škole „Vršac“, ali i su navedeni i pozitivni primeri projekata iz drugih opština.

 

Članica Upravnog odbora Divac omladinskog fonda Jelena Njegomir kaže da je zadovoljna kako je protekla debata. 

„Mladi su se uključili u razgovor i ukazali na neke probleme koje su prepoznali u našoj opštini. Nadamo se da im je ovo pomoglo da shvate da svako može da napravi promenu u svom okruženju, tako da očekujemo veći broj projekata ove godine“, optimistična je Njegomir. 

 

Nakon debate, usledila je dodela pohvala timovima koji su uz pomoć DOF-a realizovali projekte u 2015. godini. Među njima su projekat za sanaciju terena u Kuštilju, „Intergalaktički đački klub“, „Zelena učionica“, „Školski park“, „Adaptacija svlačionice“  i dva projekta Unije studenata - „Obnova prostorija za decu ometenu u razvoju“ i „Budi novinar!“.  

 

Trenutno je otvoren konkurs za učenike srednjih škola koji traje do 12. februara, a odnosi se na uređenje školskih prostorija i okruženja. Iz DOF-a najavljuju da će u maju ponovo biti otvoren konkurs za sve mlade iz naše opštine. Pravo da  pošalju projekat imaće timovi koje čine najmanje 5 članova starosti od 15 do 30 godina.

 

Slike sa današnje debate možete pogledati u galeriji ispod.

 

Varanje na ispitima najčešći je prekršaj kojim se bave disciplinske komisije na fakultetima. Važeći Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata ima samo opštu formulaciju "polaganje ispita nedozvoljenim sredstvima". Predlogom novog pravilnika uvodi se lepeza prekršaja, samim tim i odgovarajućih kazni.

Uvrede i pretnje profesorima, prepisivanje, korišćenje bubice, podmetanje tuđih radova neke su od povreda koje predviđa novi Pravilnik. On će omogućiti, kažu donosioci, pravičniji sistem kažnjavanja. Novine dozvoljavaju da se studentu zabrani polaganje ispita u samo jednom ispitnom roku. Prema važećim propisima, minimalna suspenzija traje 15 nedelja.

 

„Nove vrste prekršaja koji su praćeni razvojem informacionih tehnologija. Mi do sada prosto za neke stvari koje su se dešavale na našim ispitima nismo ni predviđali da tako nešto može da postoji. Prvi put se u pravilniku Beogradskog univerziteta delo plagijarizma pominje eksplicitno“, ističe prof. Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta.

 

Studenti zameraju što se njihov glas nije dovoljno čuo u izradi pravilnika. Dodaju i da će problemi nastati kada on počne da se primenjuje. Strahuju da pravila neće biti jednaka za sve.

 

„Da je jedna odgovornost za sve studente apsolutno ista na bilo kom fakultetu jednog univerziteta pa i dalje. Da li će to funkcionisati zaista onako kako treba ili ne, zavisiće od disciplinskih komisija, što ne bi smelo, ali vrlo verovatno će zavisiti od komisija koliko i kako će biti primenjeno“, navodi Nebojša Aleksić iz SKONUS-a.

 

Iz društva stiže pogrešna poruka da su plagijati i nedozvoljena sredstva često brži put do bolje ocene i napredovanja, stav je stručne javnosti.

 

„Potrebne su godine, pa i decenije da bi se jedan vrednosni sistem formirao, uspostavio. Dakle, da mi iz kulture koja favorizuje neznanje, ili promoviše ili dozvoljava neznanje, dođemo u situaciju da budemo kultura koja ceni i vrednuje znanje, talenat, kreativnost i rad pre svega“, tvrdi kulturolog Maja Vukadinović.

 

Tada fer studiranje neće zavisiti od jednog dokumenta. U međuvremenu, čeka se njegovo usvajanje. Novi Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata, kako je najavljeno, počeće da se primenjuje tokom ove akademske godine.

 Izvor:http://www.studentskizivot.com/

Rektori državnih univerziteta podržali su inicijativu Novosadskog univerziteta da se osnuje Zajednica državnih univerziteta Srbije. Ideja je da se ukaže na specifične probleme državnih visokoškolskih ustanova.

 

Finansiranje visokoškolskih ustanova, pitanje ograničenja zapošljavanja, kategorizacije zanimanja i platnih razereda - pitanja su koja stoje pred državnim univerzitetima, a koje bi, udruženi u zajednicu, nadaju se, brže rešavali.

 

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević kaže da postoje mnoge specifičnosti i problemi sa kojima se susreću državni univerziteti koji se mogu rešavati samo zajedničkim naporom.

 

"A vidim da će upravo  to omogućiti zajednica držanih univerziteta Srbije", rekao je profesor Bumbaširević.

 

Takođe treba omogućiti veću mobilnost i studenata i profesora.

 

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić kaže da bi to omogućilo da studenti steknu neka nova znanja, da budu u prilici da slušaju vodeće profesore iz različitih oblasti i na onim institucijama na kojima nisu upisani.

 

"Osim toga, jedno čvršće povezivanje naših institucija će doprineti boljem organizovanju istraživačkog rada, radu na zajedničkim projektima koji se finasiraju sredstvima iz fondova Evropske unije", kaže profesor Nikolić.

 

Inicijativu Novosadskog univerziteta podržali su rektori svih državnih univerziteta. Ostaje da se o njoj izjasne Senati i Saveti tih visokoškolskih ustanova.

 

Preuzeto sa:http://www.rts.rs/ 

U svakodnevnom govoru koristimo fraze, za koje često nismo ni svesni šta tačno znače i kako su nastale. Medveđa usluga, Maksim po diviziji, radio Mileva, pijan ko majka, samo su neke od njih. Zato smo odabrali deset fraza koje često čujemo, pa u nastavku teksta možete pročitati neke od teorija odekle one potiču.

 

.

 

Sve je po pe-esu odnosno po "pravilima službe". Izraz je preuzet iz vojničkog žargona, jer u vojsci postoji knjižica po imenu "Pravila službe" ili skraćeno PS, u kojoj su do detaljna opisana sva prava i obaveze vojnika i starešina, način kako se obraćaju jedni drugima, kao i uređenje prostorija za spavanje, nameštanje kreveta, slaganje odeće, čišćenje toaleta…

 

 

To je nevešta, nespretna, trapava usluga, koja uprkos dobrim namerama, ne donosi ništa dobro. Izraz je aluzija na basnu "Pustinjak i medved", ruskog pisca Ivana Andrejeviča Krilova. U basni se govori o usamljenom čoveku koji se sprijateljio s medvedom. Usled letnje žege, kada je čovek hteo da se odmori, medved mu obeća da će ga čuvati. Ali čovekov san je ometala dosadna muva. Kako nije mogao da je otera šapom, medved je uzeo jedan veliki kamen i u trenutku kada je muva sletela na pustinjakovo čelo, medved je udario iz sve snage. Tako je želji da pomogne, ubio i muvu i čoveka.

 

 

Radio Mileva je sinonim za alapaču, tračaru, onu koja prenosi laži ili polu-istine. Prema legendi, Mileva se udala u Vukoviće, a poreklom je iz sela Mali Stup iz Vasojevića. Njena naklapanja i lupetanja obilazila su crnogorska brda. Milevin lik postao je posebno popularan početkom XX veka, nastankom radija, koji je tada retko ko imao. Tako su se informacije prepričavale, samim tim i menjale, dok su na kraju imale veoma malo veze sa onom prvom, proverenom i tačnom informacijom.

 

 

Košta kao Svetog Petra kajgana je izraz koji objašnjava da je nešto previše skupo. Po legendi nastao je kada su Sveti Petar i Bog išli po svetu, pa u jednom selu zamolili neku ženu za prenoćište. Žena beše ljubazna, isprži im kajganu i upozori ih da joj je muž pijanica i da im može naneti zlo. Oni odgovoriše da ga se ne boje i odoše na spavanje. U pola noći, kada je stigao, pijani muž pomisli da su ova dvojica lopovi, pa poče tući Svetog Petra. Kako više nije mogao da trpi batine, Sveti Petar zamoli Boga da zamene za mesta, što i uradiše, a baš tada i pijanica pomisli da bi malo trebalo da tuče i ovog druog, te tako ponovo opauči Svetog Petra. Zbog toga je Svetog Petra skupo koštala i kajgana i gostoprimstvo.

 

 

Postoje dva tumačenja ovog izraza. Jedno je da su nekada ženama tokom porođaja babice davala da piju što jače alkoholno piće da bi ublažile porođajne bolove, a i da bi popustili grčevi mišića materice. Tumačenje lingvista odnosi se na majku Zemlju, kao praroditelja svega na svetu. Da bi Zemlja opstala, potrebno joj je da se napije, odnosno da ima dosta kiše da bi mogla da se odvija reprodukcija.

 

 

Ovaj izraz se najčešće odnosi na pobedu koja nije nimalo laka. Bitka kod Askula (279. pre n.e.), odigrala se između Rimljana i savezničkih snaga Epira, Taranta, Oskana i Samnita. Grčki kralj Pir se borio na snazi savezničkih snaga i pobeđivao u bitkama protiv Rimljana, uz velike gubitke. Ostalo je zabeležena njegova rečenica: "Još jedna ovakva pobeda i izgubio sam!" Tako je i bilo, Rim je imao mnogo brojniju vojsku i iako su na početku rata izgubili značajne bitke, na kraju su pobedili.

 

 

Izraz "kaži Dragička", kada nekome želimo da saopštimo lepu vest nastao je po gospođi Dragić, Beograđanki koja je prva saznavala pikanterije iz sveta tadašnjeg džet-seta, što ju je proslavilo jer su se njene informacije dugo prepričavale. Bila je slična "radio Milevi", samo za visoki stalež. Kasnije, kada bi neko želeo da ispriča novost rekao bi "kaži Dragićka", a druga strana bi, ako želi da čuje, odgovarala sa "Dragićka". Vremenom, usled promene akcenta glas ć prešao je u č.

 

 

Vanja Bulić, novinar i književnik, autor je bestselera „Dosije Bogorodica“, „Jovanovo zaveštanje“  i „Simeonov pečat“. Bio je član rok sastava „Sidro“, profesionalno se bavio odbojkom, a u novinasrtvu se obreo slučajno jer, kako kaže, imao je mnogo talenata, a nije znao čime želi da se bavi. Pisao je u svim značajnijim novinama bivše Jugoslavije, od  „Omladinskih novina“, preko „Prosvetnog pregleda“ do čuvene „Duge“. Paralelno je radio u štampanim i elektronskim medijima, a smatra da je sada najuspešniji, jer se konačno fokusirao samo na jednu stvar- pisanje. Kaje se što nije završio fakultet. Dobitnik je nagrade „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi Beograda. 

 

Sa Bulićem govorimo o njegovoj poslednjoj knjizi, uzbudljivom trileru „Teslina pošiljka“, u kome otkriva manje poznate činjenice o bombardovanju Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine i odnošenju velikog arhivskog i kulturnog blaga jedne zemlje, novoj knjizi na kojoj trenutno radi, ali i o vremenu kada je „novinastvo bilo drugačije, istraživačko, a pomalo i detektivsko“.

 

 

Da, zadovoljan sam reakcijom publike, ali sam apsolutno nezadovoljan reakcijama službene javnosti. Poruka te knjige je da se začeprka po onome o čemu se godinama ćuti jer se apsolutno vidi da je to pokradeno. Kao što su pre dve godine Nemci „slučajno“ našli biblioteku Gece Kona. To je nemoguće. Navodno se nalazila u Univerzitetskoj biblioteci u Berlinu. Još su dvojica Nemaca koji su radili u Narodnoj biblioteci kasnije radili u  Beču. Pokušao sam  da dogovorim da promociju knjige radimo na ruševinama Narodne biblioteke, ali su mi  nadležni rekli da ne žele da se mešaju u to.

 

 

To je vezano za arhivsko i umetničko blago koje je ukradeno. Kada su Rusi i Amerikanci upali u Berlin, pokrali su sve što su Nemci pokrali po čitavoj Evropi. Sad se to sve nalazi u američkim i ruskim muzejima. I sad kako to dokazati? To su komplikovani diplomatski putevi. Osim toga, zašto bi Nemci zapalili nešto što ima toliku vrednost? Prvo će ga ukrasti pa reći da je zapaljeno. A i zašto bi rušili jednu od najlepših zgrada kad su rušili civilne i vojne zgrade, a najlepše zgrade ostavljali da bi ih koristili? 

 

 

U Beogradu je između dva rata osnovano Kulturno umetničko društvo “Nikola Tesla”. On je 1932. godine društvu poslao trobojku, šivenu njegovom rukom, koplje i znak društva, koji je sam kreirao, a to je harfa probodena munjom. U tom periodu  je i svom sestriću Nikoli Kosanoviću poslao nekoliko telegrama u kojima govori o zracima smrti, koji su bili namenjeni odbrani Jugoslavije u ratu koji sledi. Gde su nacrti tog projekta?  Rusi tvrde da su se projekata dokopali Amerikanci, jer je policija sedam dana držala zatvorenu hotelsku sobu u kojoj je Tesla preminuo, a Amerikanci su sigurni da se on nalazi kod Rusa, jer je Tesla navodno bio ruski špijun. Ali, očigledno je da ni jedni ni drugi nemaju te nacrte. Da su ih Nemci otkrili, Drugi svetski rat bi imao drugačiji ishod. To implicira da se oni još uvek nalaze negde u Srbiji.

 

 

To ne zavisi od mene. Takav film bi bio jako skup. Ovo nije čist umetnički film, ovde se govori o istorijskim činjenicama. A tu postoji još jedan problem. Ljudi dugo čekaju da dođu do novca za svoj prvi film, a kada dođu do njega, onda ekranizuju svoj scenario, potpisuju se kao dramaturzi, reditelji, da bi izvukli što više para.

 

Objasniću ti to na primeru iz „Duge“.  Moja supruga me nikada nije pitala, ni kad sam išao na ratište ni kad sam pisao protiv Arkana, zašto to radim. Shvatila je da se ja bavim takvim poslom. Ne smatram sebe hrabrim čovekom, ali kad vidim ono što sam radio, vidim da je to hrabro u odnosu na ono šta su drugi radili. Smatram da je bilo moralno pisati protiv budala u svom narodu. Bilo je moralno pisati protiv onoga za koga drugi tvrde da je heroj, a kasnije se pokazalo da je zločinac. Moral je glavna stvar. Ili se bavi nečim kako treba ili nemoj uopšte! Ako si moralan čovek, onda ćeš početi da razmišljaš prvo o sebi, a onda i o onome kome daješ neku poruku. Verujem da nema većeg oružja koje dajete nekom u ruke od televizije i novina.

 

 

 

Da, ali ne samo sebe. Novak je alter ego čitave jedne generacije novinara koji su drugačije radili, kada je novinarstvo bilo istraživačko, a pomalo i detektivsko. A Muška je novinarka kakve danas nema. Ona je omaž mojim koleginicama iz „Duge“ koje su bile u pravom smislu muški novinari.

 

Ispričaću ti još nešto iz perioda kad sam radio u „Dugi“. Pozove me sekretarica i kaže: „Vanja, sutra putuješ, karta ti je naručena, dođi da uzmeš dnevnice, kada dođeš na aerodrom, idi u rent-a-car, uzmi kola, rezervisano ti je u hotelu“. A danas je dnevnica 150 dinara! Zamisli novinara koji putuje sa 150 dinara! Osećao sam se kao gospodin, a ovo danas je...Skoro je kod nas bio pisac Toni Parsons i upoznajući se sa njim, kažem da sam kolumnista u nekoliko novina. Pišem tri besplatne kolumne-za „Čikaško ogledalo“, za „Penziju“, u „Politici“ pišem priče jednom mesečno i  kolumnicu za „Blic ženu“, koja košta 2000 dinara. Nekad je bilo sramotno to reći! A Toni Parsons za jednu kolumnu zaradi 4000 funti! On može da živi od svoje kolumne, a mi to ne možemo ni da zamislimo! Kod nas su došle strane licence, ali nas plaćaju kao da smo fizički radnici! Glavni urednici, koji su njihovi ljudi do daske, imaju ogromne plate, a ti se pitaš zašto si završavala fakultet?! Da bi zvala poznate ljude i pitala ih šta misle o ovome ili onome? 

 

 

Taj manastir je sazidan na rimskim katakombama u koje sam ulazio. Tema naredne knjige je krađa i trgovina relikvijama u toku poslednjeg rata, jer su tada mafije novonastalih država sarađivale međusobno, a njihovi članovi su uglavnom bivši udbaši, koji su nekada radili za zajedničku državu, a sada rade za sebe. Manastir Krka je interesantan zato što je taj prostor početkom prvog milenijuma posećivao apostol Pavle, a tu je dolazio i apostol Luka, jevanđelista, koji je naslikao tri ikone Bogorodice po stvarnom liku. Dosta kao izazov za maštu!

 

 

 

U privatnom smislu, to je porodica, što se vidi po deci. Uspešni su u onome čime se bave, rano su se osamostalili i sredili svoje živote. Ali taj momenat je veoma važan i za posao. Nesređen čovek se nikad na poslu neće iskazati, koliko god bio talentovan.  Oni su mi najveća podrška. U poslovonom smislu, to je film „Lepa sela lepo gore“ i roman „Oko otoka“. To mi je najbolji roman i teško da ću nešto bolje napisati. A spomenuo bih i monografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića i Marka Nikolića. Velika je čast kada te tako fantastični ljudi izaberu da napišeš njihove monografije. 

 

Pravni fakultet u Beogradu iz sopstvenih sredstava dodelio je 100 stipendija od po 1.000 evra svojim studentima.

 

Na ovaj način Pravni fakultet pruža podršku svojim najboljim studentima već sedam ili osam godina.

 

Stipendije Pravnog fakulteta mogli su dobiti samo studenti ovog fakulteta koji su pokazali odličan uspeh, a koji su lošijeg materijalnog stanja.

 

Na ovom fakultetu trenutno studira oko 7.000 studenata, a osim stipendijama, Pravni fakultet svojim saradnjama sa univerzitetima u inostranstvu pomaže svojim studentima da steknu što bolje obrazovanje na master studijama.

 

Od ove godine Pravni fakultet ima saradnju i sa velikim brojem univerziteta u Italiji, Poljskoj i drugim zemljama gde će studenti moći da pohađaju master studije.

 

 

Preuzeto sa: http://fakulteti.edukacija.rs/