Studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
„Potpiši za 10” je studentska kampanja koju organizuje Studentska konferencija univerziteta Srbije u saradnji sa studentskim parlamentima svih univerziteta Srbije, pokrenuta sa ciljem ispunjavanja zahteva studenata Srbije za potpunu reform visokoškolskog sistema obrazovanja. U okviru ove kampanje, 27. aprila 2015. godine, počeće potpisivanje peticije za reformu visokoškolskog obrazovanja koje će trajati deset dana. Prikupljanje potpisa će se odvijati u isto vreme na fakultetima u celoj Srbiji.
Nakon niza sastanaka od početka tekuće godine između predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predstavnika SKONUS-a, i nakon odluke Saveta Univerziteta u Beogradu da usaglasi Statut i broj ispitnih rokova sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju, studenti su primorani da pokrenu inicijativu za izmenu pomenutog zakona, kako bi ukazali na goruće probleme i kako bi problemi sa kojima se studenti suočavaju bili adekvatno, i pre svega na vreme, rešeni. Pored toga, studenti zahtevaju hitan sastanak sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđanom Verbićem.
Studenti će imati priliku da, tokom deset dana trajanja peticije, svojim potpisom podrže 10 zahteva studenata obuhvaćenih kampanjom „Potpiši za 10”. Promocija ovih zahteva započeta je na društvenim mrežama sa ciljem da se šira javnost informiše o zahtevima studenata i značaju reforme visokog obrazovanja. U isto vreme, prikupljanjem potpisa na svim fakultetima Srbije, studenti će dokazati odlučnost i jedinstvo pri rešavanju problema visokog školstva.
Ispunjavanjem zahteva studenata za potpunu reformu visokoškolskog sistema obrazovanja težimo evropskim standardima. Selektivnost u primeni ovih standarda dovodi do problema koji zahtevaju da se, u ovom ključnom momentu za dalji tok reforme, organizovano angažuju studenti, država, visokoškolske institucije i celokupna javnost, kako bismo postigli ravnopravnu ulogu sa najrazvijenijim univerzitetima na evropskoj sceni, ulažući u budućnost i razvoj Srbije. A upravo su studenti budućnost Srbije. Zbog toga molimo sve naše kolege, visokoškolske institucije, državu i ostale građane Srbije da svojim razumevanjem i solidarnošću podrže akciju „Potpiši za 10’’.
Potpiši za 10 na sledećem linku – https://docs.google.com/forms/d/1wp9B0q5r0fLBhiP-9NkMM3EwZmes1sWuwUvM5sdq2OQ/viewform?c=0&w=1
Studenti traže što hitniju implementaciju sledećih zahteva:
O Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije
Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) je najviše studentsko predstavničko telo, predviđeno članom 22. Zakona o visokom obrazovanju, radi ostvarivanja zajedničkih interesa studenata kao partnera u procesu visokog obrazovanja u Srbiji, koordiniranja rada i utvrđivanja zajedničke politike studentskih parlamenata univerziteta u Srbiji i obavljanja poslova utvrđenih zakonom. Članovi SKONUS-a su studentski predstavnici svih studentskih parlamenata akreditovanih univerziteta u Srbiji.
Izvor: studentskizivot.com
Opština Vršac, povodom predstojećeg prvomajskog praznika, kada veliki broj naših sugrađana izlazi u prirodu, u sredu 29. aprila organizuje veliku ekološku akciju čišćenja i uređenja Vršačkog brega.
Miloš Vasić član Opštinskog veća resorno zadužen za zaštitu životne sredine poziva sve zainteresovane građane da se priključe akciji.
- Pozivam sve direktore osnovnih i srednjih škola da se organizovano sa đacima priključe akciji. Pozivam i sve radnike Opštinske uprave, i javnih preduzeća i političke strukture da daju svoj konkretan doprinos. Pozivam udruženja građana, koja se bave zaštitom životne sredine, da iskoriste ovu priliku i pomognnu da akcija bude što uspešnija, rekao je Vasić.
Prema njegovim rečima, akcija se sprovodi u saradnji sa Komunalnim preduzećem "Drugi Oktobar".
- Za sve učesnike Opština Vršac je obezbedila zaštitne rukavice i plastične džakove. Komunlano preduzeće obezbedilo je vozila kojima će se odvoziti prikupljeno smeće. Takođe, svi učesnici imaju obezbeđenu užinu i vodu, jer planiramo da akcija traje dva sata, rekao je Vasić.
Vasić kaže da je plan da se u vremenu od 12 do 14 časova očisti staza od početka stepeništa pa sve do Planinarskog doma.
- Čistićemo stepenište, vidikovac kod Crkvice, plato kod crkve Svetog teodora, amfiteatar kod Slaviše, severnu i južnu Stazu zdravlja, plato kod info centra, prostor oko VRšačkog zamka, oko Crvenog krsta i Planiraskog doma. Takođe, ekipe će čistiti i pored asfaltnog puta od vidikovca do odmarališta Crvenog krsta, rekao je Vasić.
Skup svih zaiteresovanih za akciju je u 11.30 na platou kod Slaviše. Ko ne može da ide peške, moći će autobusom koji je obezbedila lokalna samouprava. Polazak autobusa je od 10.15 i 11 časova sa parkinga hotela "Srbija".
Izvor: evrsac.rs
Ko ima pravo na studentski dom i zašto su studenti državnih fakulteta privilegovani u odnosu na one koji studiraju na privatnim fakultetima?
Profesor dr Milivoje Pavlović je u svom tekstu u Politici izneo mišljenje da svi studenti treba da imaju pravo na dom, bez obzira na to da li studiraju na privatnom ili državnom fakultetu. Nemam nameru da polemišem sa profesorom, nego samo želim da istaknem neke stvari koje trenutno utiču na nejednakost studenata privatnih i državnih fakulteta. Trenutna situacija je takva da se kandidati rangiraju na osnovu dva kriterijuma:
1. uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju i
2. socijalno-ekonomskog statusa porodice.
Slažem se sa profesorom da pravo na dom treba da imaju svi, da ne treba deliti studente privatnog i državnog fakulteta i da svi treba da imaju dom, ako im je potreban. To danas nije slučaj, jer i sada pravo na dom imaju samo studenti na budžetu. Sve bi to bilo u redu, da je kod nas situacija normalna, ali nije.
Prvi kriterijum odmah pokazuje nemogućnost rangiranja svih studenata. Zašto? Zato što kriterijumi, prilikom polaganja ispita, na državnim i privatnim fakultetima nisu isti. Pri tome ne mislim da su studenti privatnih fakulteta gluplji ili nesposobniji od kolega sa državnih fakulteta, nego da kriterijumi nisu isti, tj. na državnim su, za sada, stroži. Možemo pričati o raznim aferama na državnim fakultetima oko poklanjajna ocena i potkupljivanju profesora, ali to i dalje ne dokazuje da su kriterijumi isti.
Drug iz srednje škole nije uspeo da položi popravni ispit iz matematike, a na privatnom fakultetu ima prosek ocena, iz tri vrste matematike, 9.67. Tako nagli skok zainteresovanosti za matematiku nije uobičajen, mora se priznati.
Postoje razlike u kriterijumima i među državnim fakultetima. Tako je na Fakultetu organizacionih nauka (FON) mnogo lakše biti dobar student, nego, na primer, na Medicinskom fakultetu. Kada se kriterijumi budu izjednačili na svim fakultetima, tek tada će moći da se polemiše o rangiranju svih studenata. Da li je to realno i ostala slična pitanja, ostaviću za neki drugi tekst, neku drugu raspravu.
Drugi kriterijum je takođe problematičan. Koliko prvi kriterijum ide na ruku studentima privatnih fakulteta, toliko ovaj ne ide. Nijedan privatni fakulet nije besplatan, a čim neko može da plati školarinu, pretpostavlja se da može i kiriju za stan, tj. da mu dom nije potreban. Na kraju krajeva, ovaj kriterijum nosi maksimalno jedan poen, što je skoro zanemarljivo u ukupnoj oceni.
Pored ovih sistemskih problema, postoje mnogi drugi problemi, kao problem korupcije, tj. da se progura neko ko nije zaslužio mesto u domu ili problem loših uslova u domovima ili problem prodaje mesta u domu. Ovi problemi nisu centralna tema ovog teksta, ali su vredni pomena.
Za kraj bih se osvrnuo na pitanje nejednakosti kriterijuma na fakultetima. Najveći deo ocene prilikom rangiranja, direktno је vezano za ocene na fakultetu, a to opet zavisi od kriterijuma. Moje mišljenje je da se više državni fakulteti približavaju kriterijumima privatnih fakulteta, umesto da bude obrnuto, što dugoročno nije korisno nikome i mislim da na to treba obratiti pažnju.
Izvor: iserbia.rs
Fondacija Ana i Vlade Divac i opštine Aranđelovac, Blace, Kanjiža, Lazarevac, Obrenovac, Prijepolje, Vladičin Han, Vlasotince i Vršac pozivaju sve zainteresovane mlade sa teritorija ovih opština da se prijave za članove odbora Divac Omladinskog Fonda.
U svakoj opštini biramo nove članove odbora Divac omladinskog fonda. Vaša uloga će biti da na osnovu definisanih prioriteta i potreba mladih, upravljate programom Divac omladinskih fondova koji uključuje i odlučivanje o finansiranju i podršci formalnih i neformalnih grupa mladih u vašoj zajednici.
Projekat Divac omladinski fondovi Fondacija Ana i Vlade Divac realizuje sa ciljem da poveća učešće mladih u procesima lokalnog razvoja kroz dodelu bespovratnih novčanih sredstava projektima koje sami pokreću i vode mlade.
Podrška za projekat obezbeđena je od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Da li ti:
Šta te čeka ako postaneš član odbora Divac omladinskog fonda:
Ako misliš da možeš uraditi nešto za sebe i mlade u tvojoj opštini, a želiš biti član/ica upravnog odbora DOF-a, PRIJAVI SE!
Rok za prijavu je četvrtak 14. maj 2015. godine.
Srbija je dve decenije prva u regionu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo, a druga u svetu, upozoreno je na Privrednom forumu mladih.
Potpredsednik Studentske konferencije univerziteta u Srbiji (SKONUS) i koordinartror projekta "Privredni forum mladih 2015" Vladimir Radovanović rekao je da je prema podacima iz 2014. najviše nezaposlenih osoba u Srbiji starosti od 25 do 29 godina, odnosno oko 101.000 mladih, a da zatim slede nezaposleni od 20 do 24 godine, kojih ima oko 90.500.
"Trend povećavanja nezaposlenosti mladih traje od 2008. godine i nema naznaka da će biti prekinut", istakao je Radovanović na Forumu, ističući da su pomenute stope nezaposlenosti mladih u Srbiji više nego u susednim i zemljama EU.
Prema njegovim rečima, skoro 80 odsto mladih čeka na zaposlenje duže od godinu dana, zbog čega mladi sve više smatraju da je u Srbiji nemoguće pronaći posao i zato odlaze iz Srbije. Radovanović je poručio da država mora da preduzme nešto i nakon školovanja mladima omogući da se zaposle.
Dekan Elektrotehničkiog fakulteta u Beogradu Branko Kovačević rekao je da je očigledno da postoji sistemska greška u odnosima države, privrede i obrazovanja, s obzirom da je najveći broj mladih nezaposlen. Kovačević je istakao da znanje treba da bude osnov privrede, kako bi ona bila konkurentna i profitabilna, a ne "šrafciger industriju", aludirajući na industriju koja se bavi samo sklapanjem proizvoda od uvoznih delova.
"Od 1990. godine do danas smo izgubili oko milion radnika u sektoru industrije", podsetio je Kovačević, govoreći o procesu deindustrijalizacije koja je u Srbiji, kako je rekao, "sprovedena nasilno".
Pomoćnik ministra prosvete Milan Šuvakov je upozorio da naš obrazovni sistem još nema upisnu politiku za studiranje na fakultetima i da je predviđeno donošenje zakona o nacionalnom okvru kvalifikacija, koji će utvrditi naše potrebe za kadrovima, prema potrebama tržišta rada.
Planirano je donošesnje zakona o visokoškokskom obrazovanju, kojim će biti sprovedena reforma u tom sistemu, rekao je Šuvakov. Pomoćnik ministra obrazovanja je pozvao da dobro razmisle koje će studije upisati, da ne biraju zanimanja za kojima nema tražnje na tržištu.
Izvor: rs.n1info.com
Loši studenti odavno koriste radio prijemnike "bubice" kako bi na prevaru položili ispite a sada su u ponudi i ometači ometača signala, pa fakulteti i dalje "gube bitku".
Nema više zime za studente koji planiraju da prevare fakultet i ispite polože bez znanja, pišu "Naše novine". Razlog prevarantskog "proleća" su nove visokotehnološke spravice koje ometaju ometače signala standardnih radio prijemnika, popularnih "bubica", koje su studneti odranije koristili.
U Beogradu tako na svakoj banderi u okolini Pravnog, Tehničkog, Tehnološkog i Mašinskog fakulteta, pa sve do Više poslovne škole u Bulevara kralja Aleksandra, sve bandere su oblepljene oglasima za prodaju tehničkih sprava za varanje na ispitima, piše beogradski tabloid.
Cena unajmljivanja po ispitu je 15 evra za bubicu, ako fakultet koji lenji student pohađa ne primenjuje tehnološku zaštitu ispita, ili 25 evra za komplet sa "antiometačem bubica", dva toki-voki uređaja i baterijama. Oni koji ne žale pare da polože ispit bez "grejanja stolice", tu je i kamera za 80 evra, kojom se "dostavljaju" pitanja saradniku u prevari.
Iz navedenog razgovora novinara tabloida sa studentima ispada da je veći problem što se bubice ne koriste maltene "redovno" – manjak para u studentskim novčanicima. To je, kako navode u "Našim novinama", prvi razlog, a drugi je strah od kazne – koja može biti i praktični gubitak godine. Moralno pitanje treba li se služiti prevarama da bi se dobila fakultetska diploma, nije razmatrano.
Izvor: najstudent.com
Mnogi stručnjaci već godinama savetuju o tome kako živeti i na koji način učiti da bi se postigli najbolji rezultati. Ipak retko ko je spomenuo uticaj Mozartove muzike na mozak. Muzika salzburškog genija dokazano poboljšava koncentraciju, zagreva vijuge i stimuliše mozak. Ta je pojava poznata pod nazivom Mozartov efekat.
Većina ljudi zna da muzika na različite načine utiče na procese u mozgu, aktivirajući prvenstveno centre koji su zaslužni za obradu tonova. Takođe utiče na raspoloženje, daje energiju ili nas pak opušta. Međutim, muzika austrijskog majstora na moždane procese deluje na jedan sasvim drugačiji način.
Muzika u ritmu mozga
Fizičar i neurobiolog George Bernard Shaw primetio je da se slušanjem Mozartove muzike poboljšava sposobnost razmišljanja, pa je sproveo eksperiment kojim je ispitivao koji su delovi mozga aktivirani u trenutku kad muzika dospe u uho.
Nalazi su pokazali da je Mozartova muzika izuzetak, budući da se glasnoća tona u njegovim delima smenjuje u razmaku od tačno 30 sekundi, što je jednako uzorku moždanih talasa. Upravo zbog toga sinhronizuju se leva i desna hemisfera mozga, što dovodi do opuštanja, poboljšanja koncentracije i sposobnosti razmišljanja.
Mozart razvija kreativnost
Na taj način Mozartova muzika pomaže vam da “zagrejete” mozak, te pomaže određenim složenim neurološkim obrascima koji učestvuju u višim moždanim aktivnostima kao što su matematika i šah, utvrdio je Shaw.
Na isti način takva muzika pomaže u intuitivnom razmišljanju, a bez obzira na naše muzičke preferencije i prethodnom poznavanju Mozartovog opusa, ona omogućuje jasnije izražavanje i pobuđuje kreativna i motivacijska područja ljudskog mozga.
Zaključak je jasan, pre učenja slušajte Mozartovu muziku, vredi pokušati.
Izvor: studentskizivot.com