Mihailo Sladoje i Luka Grozdanić su kolege. Obojica studiraju Arhitekturu, ali na različitim univerzitetima – Mihailo je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a Luka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Svoja iskustva i utiske rado su podelili sa nama.
Mihailo
Luka
Zašto si se opredelio za Arhitekturu?
Pa mogu slobodno reći da sam oduvek želeo da studiram Arhitekturu, jednostavno me je uvek fascinirala, tako da i nije bilo neke odluke.
Zainteresovanost za Arhitekturu proistekla je uglavnom iz ljubavi prema dizajnu, organizaciji i društvenim odnosima. Kao nauka ona je omogućila veoma širok spektar zanimanja koji nisu isključivo vezana za projektovanje objekata već kao celina predstavlja miks svega navedenog.
Koliko si se dugo spremao za prijemni i kakav je bio?
Za prijemni sam se spremao nekih 8, 9 meseci. Prijemni se tada sastojao od crtanja, testa iz matematike i seta logičko prostornih zadataka. Prijemni je sada promenjen i mislim da je u pitanju test opšte kulture.
Prijemni za odsek Arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka se sastoji iz 3 dela: opšteg znanja, slobodoručnog crtanja i prostorne kompozicije. Pripremna nastava u toku fakulteta je organizovana svake subote i ponavlja se tokom letnjeg semestra u vidu mesečnog ciklusa. Takav način priprema omogućava studentima da se na najbliži mogući način približe prijemnom ispitu koji se održava početkom jula i traje 3 dana. Deo opšteg testa znanja bio je poprilično opširan, iza njega je potrebno nekoliko meseci rada. Rezulati pijemnog ispita kao prva rang lista sa kojom se susrećete ni približno ne predstavlja vaš osećaj za ovu struku, što se godinama unazad pokazalo na projektima koji su kasnije rađeni tokom studija.
Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?
Obaveze na fakultetu variraju u zavisnosti od godine studija. Najviše vremena na fakultetu se provodi tokom prve i druge godine, dok se kasnije obaveze na fakultetu proređuju i radi se više samostalno. Predavanja uglavnom nisu obavezna, ali ima onih koja jesu. Vežbe su obavezne.
Predavanja su organizovana u centralnom delu dana, oko podneva, dok su vežbe za različite grupe podeljene u prepodnevnu i popodnevnu smenu. Prosečan dan traje oko 5 do 6 sati i ukoliko studenti aktivno učestvuju u radu na vežbama, svoje projekte će završavati na vreme, bez mnogo rada kod kuće gde se sve svodi na završne detalje. Uglavnom, takav plan rada studenti ne praktikuju, pa se u završnim rokovima dešavaju mnogobrojne neprespavane noći provedene pored računara ili u radionici. Naučen iskustvom, savet je konstantni razgovor sa kvalitetnim asistentima koji će iz vaših radova izvući najveći kvalitet i podstaći vas na maksimalan trud. Takođe veliki broj zadataka rađen je timski, tako da takav način rada omogućava i druženje pomešano sa obavezama, što je uvek predstavljalo opuštajuci momenat tokom studija. Opšti zaključak je da završavanje arhitekture nije teško, već veoma naporno ukoliko želite dobre rezultate.
Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?
Naravno, kao na svakom fakultetu ima težih i lakših predmeta. Na svakoj godini studija postoje nekoliko "teških" predmeta, ali pre bi ih nazvao obimnijim od drugih. Moje iskustvo sa profesorima je generalno dobro. Uglavnom izlaze u susret, ali ne mogu reci da su svi ažurni što se informisanja i ocenjivanja studenata tiče.
Odsek u Novom Sadu nažalost nema dovoljan broj kvalitetnih predavača koji bi na zanimljiv i praktičan način ukazali na rešenja i probleme koje donosi Arhitektura. Generalno, profesori koji su vezani za proračune zahtevaju puno, zauzimaju strog stav prema studentima i uglavnom su to predmeti koji su teži za polaganje. Brojne predispitne obaveze vezane za građevinske predmete predstavljaju poprilično nezanimljiv deo studiranja. Asistenti i profesori koji rade u sklopu arhitektonskih predmeta su otvoreni za svakodnevnu saradnju, pa projektovanje ima i dimenziju uživanja ako zaista volite to što radite.
Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?
Stručna praksa je obavezna na završnoj godini, ali studenti su slobodni da sami izaberu na koji način ce je odraditi. Smatram da se fakultet više bavi teorijskim delom, tj. da studentima ne omogućava uvid u praktične stvari, iako pojedini predmeti tokom semestra imaju organizovane delatnosti u vidu izvodjenja manjih projekata, intervencija u gradu ili umetnickih performansa.
Šta sve možeš posle završenih studija Arhitekture?
Mogućnosti po završetku fakulteta su raznolike. Prvenstveno to je rad u projektnom birou, zatim bavljenje raznim tipovima dizajna, fotografijom, istorijom umetnosti i arhitekture, obrazovanju itd.
Opsta zabluda vezana za studiranje arhitekture je ta da njeni studenti nakon završetka studija su ograničeni na suvo projektovanje objekata. Kao jedan od ljudi koji su više zainteresovani za teme vezane oko same struke lično uviđam da arhitekte imaju veoma široku lepezu zanimanja jer ona zahteva prefinjen ukus za dizajn, osećaj za red, razumevanje društveno-političkih odnosa, poznavanje računarskih tehnologija, teorijsko znanje i niz drugih sposobnosti koje omogućavaju poprlično veliki izbor zanimanja nakon dobijanja diplome. Arhitekta kao takav, zapravo može učestvovati u mnogim sferama života.
Kada bi ponovo upisivao fax, da li bi upisao isti ili neki potpuno drugačiji?
Ako bih ponovo upisivao fakultet, verovatno bih upisao Arhitekturu, jer po meni najbitnije je upisati ono što stvarno voliš i što te interesuje. Jedino tako ćeš uživati u tome što radiš i moći da postigneš maksimum svojih sposobnosti.
