Kseniju Maričić i Marina Vlajića deli samo nekoliko ispita od diplome Ekonomskog fakulteta. Jedina razlika je što Ksenija studira na Univerzitetu u Novom Sadu, a Marin u Beogradu. Odgovorili su na naša standardna pitanja iz rubrike Studentski dvougao i tako pokušali da pruže budućim studentima što više informacija o ovom fakultetu.
Ksenija
Marin
Zašto si se opredelio/la za Ekonomiju?
Volela sam i prirodne i društvene nauke, pa sam nekako to jedinstvo videla u ekonomiji, s obzirom da ekonomija jeste društvena nauka, ali bez matematike, statistike je neprimenjivava, a njeni indikatori nedokazani.
Kao i većina đaka završne godine srednje škole, koji su u nedoumici po pitanju nastavka školovanja, tako sam i ja imao nekoliko realno-nerealnih opcija. Ali ipak je izbor pao na Ekonomski u Beogradu, jer je, na osnovu informacija i iskustva starijih kolega, zvučao kao veliki izazov , pogotovo za mene, tadašnjeg srednjoškolca koji nije vadio često knjižicu iz fioke.
Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?
Sigurno između tri i četiri meseca. Išla sam u gimnaziju, a pošto je potrebno pripremiti Poslovnu ekonomiju kao stručan predmet, morala sam na vreme da krenem sa pripremom. Takođe, nije bilo priprema na fakultetu, već samo jedan informator. Trud se isplatio i dobila sam budžet.
Prijemni ispit je bio veoma zahtevan, sastojao se od četiti predmeta: istorije, geografije, sociologije i jednog izbornog (informatika, ekonomija, matematika). Ja sam izabrao matematiku i nju sam i najduže spremao, nekoliko meseci. Ostale predmete koje sam pomenuo spremao sam oko mesec dana.
Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?
U toku dana uglavnom jednom do dva puta imam predavanja ili vežbe, dok u pauzama učim. Dosta vremena provodim u čitaonici.
Možda nisam kompetentna osoba za opisivanje prosečnog dana na Ekonomskom zbog svoje ,,prisutnosti" na faksu, s obzirom da nismo u obavezi da posećujemo većinu predavanja i vežbi. Tako da se prosečni dani pojedinaca na fakultetu dosta razlikuju, što je po meni dobro, jer sami odlučujemo kako ćemo rasporediti vreme i koja izlaganja profesora smatramo korisnim, a koja ne.
Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?
Naravno da ima i jednog i drugog, ali po mom mišljenju u zavisnosti od studentovog rada, pristupa obavezama, komunikacije i ophođenja prema profesoru, zavisi i ponašanje profesora. Ja lično nisam imala problema, jer je moje ,,oružje” vaspitanje i lepa reč. Poštujem bilo koju stariju osobu, pogotovo nekoga od koga treba da naučim nešto.
Što se tiče težine ispita, uglavnom je to stvar pojedinca, ali postoji nekoliko ispita posle kojih svako mora na ,,godišnji odmor”. Teorija cena, Poslovno pravo, Upravljačko računovodstvo samo su neki od njih. Profesori su stručnjaci u svojim oblastima i prenose znanje veoma dobro. Naravno, uvek postoje izuzeci.
Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?
Praksa je najveća mana Ekonomskog fakulteta. Ranije je taj problem bio izraženiji nego danas, jer tada nije bilo toliko studentskih organizacija koje se danas uključuju u proces spajanja studenata i kompanija koje nude praksu. Tako da mislim da je to nešto na čemu bi valjalo poraditi, jer ima dosta prostora za napredak.
Šta sve možeš posle završenog Ekonomskog fakulteta?
Isto što i posle svakog studiranja, traženje posla. ☺ Sad, neko ima sreće da vrlo brzo nađe posao, manje snalažljivi čekaju duže, a ima i onih koje čeka posao. Ja verujem da će, bez obzira na situaciju u zemlji, biti bolje i da za vrednog i kvalitetnog čoveka uvek ima mesta. Onaj ko treba kad tad to prepozna.
Na našem fakultetu postoji preko deset smerova, počevši od Bankarstva, Revizije, Marketinga, pa sve do Statistike, Finansija, Trgovine, tako da su studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu veoma zanimljivi za kompanije iz različitih oblasti biznisa. Iako je stanje u državi takvo kakvo je, verujem da, uz poboljšanje opšteg stanja u zemlji i razvoja privrede, neće biti zime za ekonomiste koji su diplomirali na čuvenom EKOF-u.
Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?
Ne znam odgovor, nekad razmišljam da je bilo bolje da sam upisala Medicinu recimo, jer mislim da bi ležala mojoj prirodi, a s druge strane ko zna šta bih mislila da je bilo tako. Sve u svemu ja sam zadovoljna mogućnošću na svom fakultetu i uopšte za student. Dobila sam stipendiju za Master razmenu u Belgiji i mogu da kažem da sam svoje vreme dok sam studirala kvalitetno i lepo iskoristila. Lepo je kad čovek sanja, na tome radi i na kraju to i ostvari. Mladim ljudima u našoj zemlji fali istrajnosti, sve smo površniji, zaboravljamo da se za prave stvari treba boriti. Postoje mogućnosti, samo ih treba tražiti i pokušavati, ne dizati ruke.
