Kada se od malih nogu bavite sportom i to je jedino što vas ispunjava, onda je nekako logično da, kada dođe vreme za studiranje, upišete Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Pitanje je – da li u Beogradu ili u Novom Sadu? Odgovor na ovo pitanje dali su apsoventkinja Ivana Perišić i student druge godine Koča Jovović i to svako u prilog fakulteta na kome se obrazuje – Ivana je podelila svoje iskustvo sa DIF-a u Beogradu, a Koča u Novom Sadu.
Ivana
Koča
Zašto si se opredelio/la za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja?
Celog života se bavim sportom, odnosno taekwondo-om 15 godina, tako da sam potpuno sportski tip. Obožavam fizičke aktivnosti i pratim sve sportove, pa mi je nekako logično bilo da upišem baš ovaj fakultet. Nigde sebe drugo ne vidim nego u sportu.
Opredelio sam se za ovaj fakultet zbog toga što sam u sportu od malih nogu. Sebe jednostavno ne vidim u nekoj drugoj sferi života osim u sportu, tako da nisam imao dilemu šta ću da upišem.
Koliko si se dugo spremao/la za prijemni i kakav je bio?
Spremala sam se samo mesec dana, ali intezivno. Teorijski deo nije težak, čak je i zanimljiv, iako ima mnogo informacija. Praktični deo je dosta teži, sastoji se iz gimnastičkog poligona, poligona sa loptom, plesa i plivanja. Pritom sve mora da se uradi sto brže, pa to dodatno povećava tenziju. Ali, pripreme od četiri nedelje na fakultetu su bile sasvim dovoljne.
Ja sam se pripremao za prijemni dve nedelje. Nisam mogao da se posvetim više pripremama jer sam bio povređen, a i imao sam još uvek obaveze u srednjoj školi (maturski radovi i matursko veče ☺). Prijemni sam uradio odlično, meni nije bio težak, ali verujem da nekome može da predstavlja problem, pogotovo ako su ”tremaroši” i nisu svestrani. Prijemni se sastoji od: plivanja na 50m, testa opšteg znanja, košarke, fudbala, odbojke, rukometa, gimnastike, ritmike, poligona svestranosti i trčanja na 1500m. Sve to je raspoređeno u tri dana.
Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?
U toku jedne nedelje, tri ili četiri dana obavezno imamo praktični deo, bilo da je to sala, stadion, teretana ili bazen. Uglavnom su ti delovi naporni, mada naravno postoje i oni lakši. Dan počinje oko 9 ujutru, kad imamo predavanja i teorijske vežbe. To traje do 13-14h i posle toga sledi praktični deo, koji traje još sat ili dva. Nekada se desi da ceo dan provedemo u sali, pa ostane samo sat vremena za teorijski deo.
Predavanja uglavnom počinju od 8 časova, mogu da traju do 17 časova, ali to je retkost. Meni je raspored do sada uvek bio odličan, iako se u prvi mah uvek razočaram jer mislim da neću imati vremena ni za šta i da ću ceo dan biti na faksu. Dešava se da nekada imam pauzu između predavanja po sat vremena ili više, pa ja to vreme iskoristim uglavnom da odem do doma ili menze jer je fakultet na odličnom mestu. Nekad na faksu provedem svega 2-3 sata, a nekada se sve to oduži. Na mom fakultetu imamo teorijska i praktična predavanja ili vežbe. Teorijska predavanja su na nekim predmetima neobavezna, dok su vežbe i praktična predavanja iz svih predmeta obavezna. Najbolje je biti redovan, bez obzira da li su obavezna ili ne.
Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faxu?
Postoji sedam ili osam predmeta koji su baš teški, računajući i profesore koji predaju te predmete. Ne žele da pomognu, da komuniciraju sa studentima, obaraju studente za sitnice. Ali, na svu sreću, postoje i ljudi koji su toliko divni, koji lepo predaju i trude se da vas nesto nauče, da vam prosto bude žao kad završite sa tim ispitima. Primer za to je profesor Vladimir Koprivica, koji je i proglašen za jednog od najboljih profesora Univerziteta u Beogradu.
To već sve zavisi od osobe do osobe. Nekome generalno ne idu loptaški sportovi pa im to može predstavljati problem. Nekome gimnastika jer se sa njom nisu nikada ranije sreli. Nekome plesovi i ritmička gimnastika jer jednostavno nemaju osećaj za ritam, dobru kordinaciju i slično. Uglavnom sve može da se nauči ako budeš redovan na uvežbavanjima koja mogu biti organizovana i individualna u salama na fakultetu. Pošto sam ja tek druga godina, nisam se susreo još ni sa pola predmeta, ali po mom dosadašnjem iskustvu najteži predmeti su Anatomija, Fiziologija, Sociologija, Pedagogija i Teorija i metodika fizičke kulture. To je verovatno zato što ja nikad nisam voleo da sedim i da učim. Nekome je sve to lako zato što imaju tu moć da sede i čitaju i uče dugo, dugo... ☺ Što se tiče profesora, oduševljen sam većinom jer su svi veoma pametni, načitani i obrazovani. Stvarno znaju puno i predavanja su im interesantna. Većina njih su pozitivni i veseli. Naravno ima i nekoliko pojedinaca koji su na lošem glasu, ali ostaviću budućim studentima da sami stvore sliku o tome. Sve u svemu nije strašno.
Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko fax pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?
K: Na ovo pitanje nisam siguran da li mogu da dam potpun odgovor, zato što se ja još nisam susreo sa praksom, osim što sam išao na školske časove sa svojom grupom da gledamo školski čas fizičkog vaspitanja u sklopu predmeta Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Znam da ćemo kasnije u toku studiranja imati praksu u školi gde ćemo sami držati časove, imaćemo i razna usmerenja i usavršavanja, ali to je na trećoj i četvrtoj godini studija.
Šta sve možeš kada završiš Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja?
Naše zvanje posle završenog fakulteta će biti profesor fizičkog vaspitanja. Možemo da se radimo u teretani, na individualnim ili grupnim programima, ili kao trener nekog kluba. Takođe možemo da budemo rekreatori ili animatori dece.
Mnogi misle da mogu biti samo profesori u školama, što nije tačno. Postoji mnogo posla u vezi sa mojom strukom. Rad u teretanama i fitnes centrima, lični trener, kondicioni trener, rad u školicama sporta, rad u korekciji deformiteta, rad sa decom sa posebnim potrebama, rad u osnovnim i srednjim školama, na fakultetu, pa i u sportskim klubovima samo su neki od poslova. Posla ima, posao će naći samo onaj ko hoće da radi.
Kada bi ponovo upisivao/la fax, da li bi upisao/la isti ili neki potpuno drugačiji?
Postoje dva razloga zbog kojih bih razmislila o upisivanju ovog faxa. Prvi je taj sto nam mesta za master uzimaju studenti sa iz Novog Sada i Leposavića, koji imaju visoke proseke, jer je dobro poznato da su ti fakulteti dosta lakši od našeg. Naši studenti ili padaju na samofinansiranje ili za njih ni nema mesta na masteru. Drugi razlog je taj što danas profesor nema nikakva prava nad detetom. Ne smes da ga izbaciš napolje, povisiš glas na njega, daš jedinicu. A dete može bukvalno da te pljune u lice i da ne snosi nikakve posledice zbog toga. Ako bi se neko pozabavio ovim stvarima, rado bih opet upisala. Volim decu i vidim sebe u školi kako im predajem. Pored toga, ovde sam upoznala divne ljude, stekla dosta prijatelja i iskustva.
