četvrtak, 03 decembar 2015 11:14

IT: Srbija VS. Rusija

Napisala 
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

Večita dilema mladih ljudi, budućih studenata i diplomaca tiče se ostanka ili odlaska iz države. U potrazi za boljim standardima, kvalitetnijim obrazovanjem i većom šansom za zaposlenjem godišnje se broj odlazaka povećava. Te tako među onima koji razmišljaju da napuste Srbiju, 20 odsto je preduzelo konkretne korake da napusti zemlju. Polovinu anketiranih studenata roditelji podržavaju u odluci da odu iz zemlje.

Teško je imati u vidu koje su razlike u studiranju i školovanju u inostranstvu i kod nas, ukoliko ne pitamo upravo one koji kroz to prolaze. Studentski dvougao ovog puta ugostio je studentikinju iz Beograda Milicu Čubrilo koja studira Fakultet organizacionih nauka, Informacioni sistemi i tehnologije i Janu Ljubinković koja studira Fakultet Higher School of Economics, takođe smer informatika i biznis, ali u Moskvi.

MilicaCubrilo

Milica

JanaLjubinkovic

Jana

Zašto ste se odlučile za studiranje Informatike ?

Na mom fakultetu postoje dva smera: menadžment (koji se u drugoj godini deli na tri podsmera) i informacioni sistemi. S obzirom na to da me više interesuju programerski predmeti, matematika i informatika uopšte, u startu sam se opredelila za taj smer i nisam pogrešila.

Dugo sam razmišljala šta da upišem, dvoumila se između međunarodnih odnosa, ekonomije i informatike. Izabrala sam smer Biznis informatika, jer smatram da je IT naša budućnost i da je to najperspektivniji smer, koji će mi u budućnosti biti velika prednost za zaposlenje. Takođe matematika mi je uvek išla od ruke, zbog čega sam se na kraju i odlučila za biznis informatiku.

Zašto ste se odlučele za Srbiju/Rusiju ?

Iskreno, kada sam upisivala osnovne studije, nisam razmišljala o odlasku u inostranstvu, pre svega jer sam znala da u Beogradu postoji to što želim da studiram. Takođe, mislim da bi mi bilo na neki način teško da se odvojim od porodice i prijatelja na toliko dug period. Ipak, kada razmišljam o master studijama, više bih volela da ih upišem na nekom drugom evropskom univerzitetu.

U Rusiji živim od svoje 11 godine i već sam se navikla na ruski obrazovni sistem. Naravno još jedan od razloga zašto je to Rusija i baš Moskva , jeste to što smatram da je studiranje u ovoj zemlji prestiž.

Koliko je bilo teško ispuniti uslove koje fakultet traži za upis, da li je prijemni bio zahtevan i koliko dugo si se spremala?

Za prijemni ispit može se spremati samo matematika ili matematika i opšta informisanost. Spremala sam samo matematiku i spremala sam se tokom četvrte godine srednje škole. Prijemni obuhvata srednjoškolsko gradivo matematike i nije bio težak, ali s obzirom na to da je konkurencija na FON-u prilično velika, bilo je potrebno dosta bodova za upis na budžetu.

U Rusiji je malo drugačiji sistem upisivanja fakulteta. Na kraju 11 razreda (3 srednje, ukupno skolovanje u Rusiji traje 11 godina, godinu manje nego u Srbiji) morali smo da polažemo 2 obavezna ispita – ruski i matematiku. Mogli smo da izaberemo još nekoliko izbornih predmeta, koji su se tražili na fakultetu, koji želiš da upišeš. U mom slučaju ja sam polagala matematiku, ruski i engleski jezik. Nisam imala dovoljno bodova za budzet, pa sam upisala na komercijalnoj osnovi. Nisu bili teški ispiti, ali ipak je bilo dosta trik pitanja, zbog kojih nisam mogla da ih položim sa najvišom ocenom. Spremala sam se 2 meseca.

Koje su dobre strane programa, a koje loše zbog kojih ti je studiranje na neki način otežano?

Smatram da postoji dosta dobrih strana fakulteta i smera koji ja studiram, a koje možda čine FON konkurentnijm i drugačijim u odnosu na druge fakultete. Pre svega, nastava uključuje dosta praktičnih aktivnosti, kao što su studije slučaja, projekti, a dosta je zastupljen i timski rad. Takođe, tu je i veliki broj studentskih organizacija, koje su korisne kako za druženje, tako i za sticanje novih kontakata i znanja. Postoji i obavezna stručna praksa u četvrtoj godini, koja nas dodatno osamostaljuje i priprema za buduće zaposlenje.

Jedna od mogućnosti je i slušanje određenih predmeta na engleskom jeziku, pri čemu se nakon završetka studija dobija dodatak diplomi kao potvrda da su ti predmeti odslušani na engleskom jeziku. Fakultet je moderan i u toku sa novijim tehnologijama i trendovima iz oblasti IT-a, koliko je to moguće.

Loša strana je po meni to što program fakulteta nije koncentrisan na neku užu oblast, već se izučava dosta različitih koncepata, što je korisno, ali nedovoljno da se postane dovoljno dobar u nekoj od tih oblasti. Stoga je neophodno odlučiti se tokom studija za neku užu oblast i nju samostalno izučavati, na svoju ruku, ukoliko želite da postanete stvarno dobri u tome.

Program mog fakulteta se dosta razlikuje od drugih fakulteta. Imamo 4 ispitna roka, na koje moramo obavezno da izlazimo. Mnogi bi rekli da je to teško, da imamo previše ispita i da konstantno mora da se uči. Međutim, ja mislim da je mnogo bolje učiti konstantno po malo, nego nedelju dana pred ispit učiti od ujutru do uveče. Teško je usvojiti veliku količinu informacije za kratak period.

Kako bi opisala svoje studentske dane, kako izgleda studirati tvoj smer?

Svakog dana imam predavanja ili vežbe, u zavisnosti od toga koji je dan, najčešće je to otprilike 6 sati dnevno. Predavanja se održavaju u amfiteatrima, a vežbe u učionici ili na računarima, zavisno od predmeta. Prisustvo uglavnom nije obavezno, ali se ceni, a takođe je i veoma korisno za lakše savladavanje gradiva, tako da se trudim da posećujem sva predavanja i vežbe. Sada u četvrtoj godini malo je veći akcenat na mentorskom radu i projektima, pa se tako iz određenih predmeta ne održava nastava, već postoje konsultacije svake nedelje i projekti se rade tokom celog semestra. Tokom semestra postoje dve kolokvijumske nedelje, koje je preporučljivo raditi jer oslobađaju određenog dela ispita. Postoji šest ispitnih rokova tokom kojih se mogu polagati svi predmeti.

Moji studentski dani u prvoj godini dosta su se razlikovali od studentskih dana danas, u trećoj godini. Mnogo manje imamo predavanja i vežbi na koje moramo da idemo, a više projekata i domaćih zadataka, više samostalnog rada. Moj smer studiraju ljudi koji su zainteresovani za učenje i pronalaženje novih korisnih informacija. Knjige i predavanja nisu dovoljni za polaganje ispita. Najbitnije stvari koje su potrebne za polaganje ispita moramo da tražimo sami, putem raznih izvora.

Imate li u uvid, kolike su vam šanse za zaposlenje nakon završenih osnovnih studija ?

Imajući u vidu da je oblast informacionih tehnologija u ekspanziji i da su zanimanja vezana za IT uvek deficitarna, smatram da su mogućnosti za zaposlenje velike. Postoji i veliki broj stručnih praksi koje se realizuju tokom završnih godina studija, pa se tako neki studenti zaposle već tokom četvrte godine, nekad i ranije. Na kraju krajeva, svakako je bitnije ono što znate da radite i način na koji to znanje upotrebljavate u praksi, nego sama diploma ili prosek ocena tokom studija.

Već sam počela da radim u ruskoj IT kompaniji Kaspersky Lab, tačnije stažiram. Po dosadašnjem iskustvu mogu da kažem da su IT specijalisti veoma traženi, jer sam posao već sada veoma lako pronašla.

Šta biste poručile mladim ljudima, budućim studentima koji još uvek ne znaju u kom pravcu da krenu i za koji fakultet da se opredele ?

Poručila bih budućim studentima pre svega da na vreme krenu sa pripremama za prijemni, kao i da pažljivo prouče koji sve fakulteti i smerovi postoje, koje predmete će izučavati tokom studija, kao i da dobro procene šta ih zaista interesuje kako ne bi pogrešili prilikom odabira fakulteta. Ukoliko imaju bilo kakvih pitanja vezanih za upisivanje FONa, kao i same studije, mogu biti slobodni da mi se obrate u bilo kom trenutku.

Uvek birajte ono što vas čini srećnim i ono što ćete sa ljubavlju da radite. Na kraju ipak vi ste ti koji treba da donesu odluku, ne slušajte druge.
Pročitano 4698 puta Poslednji put izmenjeno četvrtak, 03 decembar 2015 23:07
  • 1
  • 2
  • 3

OklagijaRS

PricajmoOTome

TOV

KulturniCentarVrsac

iserbia

VrsacMOJKraj

ArchLAB

VAK

OpstinaVrsac

eVrsac

parakvadvs

Cefix

edukacija

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

VrsacPlus