Srednjoškolci sa afinitetom prema matematici i fizici često imaju dilemu da li da upišu Elektrotehnički fakultet u Beogradu ili Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. U čemu je razlika? Koji je bolji? Zašto?
Naši sugrađani Aleksandra Zarija i Bojan Todorović imali su taj problem. Na kraju, Aleksandra je odabrala FTN, a Bojan ETF i, kako kažu, nisu pogrešili. Srednjoškolci, pročitajte njihove odgovore, možda će vam pomoći da rešte ovu dilemu i napravite pravi izbor.
Aleksandra
Bojan
Zašto si se opredelila/o za FTN/ETF?
Još u nižim razredima osnovne škole sam počela da gajim ljubav prema matematici.Ta ljubav je tokom mog daljeg školovanja prerasla u ljubav prema prirodnim naukama uopšte. Iako sam se tokom četvrte godine srednje škole dvoumila izmedju PMF-a i elektrotehnike na FTN-u, ipak sam se opredelila za elektrotehniku jer se pretežno bavi konkretnim problemima i povezuje više različitih disciplina.
Oduvek sam više bio okrenut prirodnim nauka, pre svega matematici i informatici, zbog čega sam i upisao matematički smer u vršačkoj Gimnaziji, a nakog toga i ETF. Takođe, veliki uzor imao sam i u svom starijem bratu od ujaka, koji je pošao istim ovim putem i zahvaljujući njemu imam te afinitete prema spomenutim naukama. Jednostavno, sebe nikada nisam video ni u jednoj oblasti, osim IT sektora, a ETF je fakultet koji pruža najbolje znanje iz te sfere.
Koliko dugo si se spremala/o za prijemni i kakav je bio?
U skriptarnici FTN-a postoji knjiga za pripremnu nastavu iz koje sam u početku učila i odakle sam radila zadatke. Međutim, od najveće pomoći je bila pripremna nastava koju fakultet organizuje već nekoliko godina u nazad. Pripreme na fakultetu traju 10 dana i drže ih asistenti koji su uspeli da mi razreše sve nedoumice. Sam prijemni je bio poprilično obiman, ali ako se temeljno spremi, uspeh je zagarantovan.
Sa pripremom prijemnog ispita krenuo sam dosta rano, početkom novembra, jer tada počinju pripreme na mom fakultetu. Nastavu sam imao jednom nedeljno, uglavnom subotom, u trajanju od 2 sata i to je trajalo negde do sredine juna meseca (oko 2-3 nedelje pre samog prijemnog). Osim toga, samostalno sam vežbao iz zbirki za pripremu prijemnog, a dosta mi je pomoglo i znanje koje sam stekao tokom srednje škole. Nakon svih ovih temeljnih priprema, prijemni sam položio sa maksimalnim brojem bodova.
Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?
Na FTN-u je nastava organizovana u vidu kombinacije predavanja i vežbi. U zavisnosti od godine studija i rasporeda, nekim danima se na fakultetu zadržim više, a nekad manje. Bez obzira na to, kad dođem kući učenje se naravno nastavlja. Ono što često praktikujem jeste odlazak na konsultacije koje se vrlo lako zakazuju kako sa asistentima tako i sa profesorima, jer su i jedni i drugi krajnje otvoreni za dogovor. Na konsultacijama se profesor ili asistent posvete konkretno onome što nisam shvatila i tako skraćuju moje vreme učenja.
Moj raspored se ne razlikuje mnogo od srednjoškolskog rasporeda. U 1. i 3. godini predavanja i vežbe imao sam prepodne u periodu od 8h pa do 12h ili 14h, a u 2. i 4. u periodu od 14h pa do 18h ili 20h (nekad i do 22h), u zavisnosti od dana. Ostatak dana mi je bio slobodan, osim u nedeljama kada smo imali i praktičnu nastavu na računarima, a ona se odvijala u smeni suprotno od vežbi i predavanja u trajanju od 2 ili 3 sata. Prisustvo na predavanjima i vežbama nije uopšte obavezno, tako da student može i selektivno da dolazi i sluša predavače koje želi.
Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faksu što se toga tiče?
Na svakoj godini postoji makar jedan predmet za koji sam od starijih studenata čula: „Ako taj položiš, završila si faks!“ Ipak, na to ne možeš da se osloniš. Svako na fakultet dolazi sa drugačijim predznanjem i ono što je jednom studentu lako, nekom drugom će biti preteško. Svaki predmet se može položiti ako se stolica dovoljno zagreje. Tu su naravno i profesori, ali i asistenti čija je reputacija što se tiče predusretljivosti besprekorna, a ja mogu samo da se pridružim rečima hvale na njihov račun.
Svi ispiti na ETF-u polažu se pismeno i tokom studija nisam imao problema sa korektnošću profesora, jer je ocenjivanje uvek bilo objektivno i prema utvrđenim kriterijumima. Rezultati svakog ispita, bilo da sam položio sa desetkom ili nekom nižom ocenom, ili da sam pao, zavisili su isključivo od mene i moje posvećenosti tom ispitu. Naravno da ima i lakših i težih predmeta, neki zahtevaju manje, neki mnogo više posvećenosti, ali po mom iskustvu, ponoviću, isključivo od studenta zavisi kako će proći.
Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko faks pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?
FTN ima tesnu saradnju sa NIS-om i sa Simensom, ali i mnogim drugim kompanijama, koje studentima viših godina omogućuju studentske prakse. Takođe nije tajna da postoje kompanije koje su iznikle iz FTN-a, što automatski omogućuje i lakše zapošljavanje studentima nakon završetka fakulteta.
U ovkiru samih predmeta na fakultetu, postoji dosta projekata u kojima student treba praktično da pokaže ispredavano gradivo. Ti projekti često nose i do 50% završne ocene. Što se prakse tiče, da bi stekao diplomu, student mora odraditi stručnu praksu u nekoj kompaniji u trajanju od 2 nedelje (80 radnih sati). Kada su u pitanju studenti ETF-a, pronalaženje prakse ne predstavlja problem, a često se dešava i da kompanije zadrže svoje praktikante i ponude im produžetak saradnje.
Šta sve možeš da radiš kada završiš FTN/ETF?
Danas živimo u doba trijumfa tehnologije; u doba elektronike, informatike, komunikacije i interneta. To budućim inženjerima omogućuje more istraženih i neistraženih mogućnosti. Ono za šta se konkretno na mom smeru (koji je samo jedan od smerova elektro departmana) budući inženjeri mogu opredeliti jeste Elektroenergetika, Merni sistemi, Komunikacione tehnologije i obrada signala i Mikroračunarska elektronika. Kako bilo, na kraju osnovnih akademskih studija svi dobijamo istu diplomu.
Tokom studija na ETF-u, stiče se dosta širok dijapazon znanja, tako da svaki ozbiljan student dobija dosta dobru osnovu za skoro sve segmetne IT industrije. Konkretno, studenti sa mog odseka se na kraju školovanja(a često i dosta ranije), zapošljavaju kao programeri u domaćim i stranim IT kompanijama.
Kakav je noćni život grada u kom studiraš, a kakav kulturni sadržaj? Koje mesto bi neizostavno trebalo obići?
Novi Sad ima poprilično raznolik i dinamičan kako noćni, tako i kulturni život. Sasvim sam sigurna da može da ponudi po nešto za svakoga. Ono što je meni najzanimljivije jeste bioskop koji mnogo bolje radi od našeg vršačkog.
Kada bi ponovo upisivala/o faks, da li bi upisala/o isti ili neki potpuno drugačiji?
Nisam jedna od onih koji su oduvek znali šta žele da budu kad porastu. Baš suprotno, fakultet sam praktično izabrala na blef. Znala sam odprilike o čemu je reč, ali mi je sve postalo jasno tek posle nekoliko meseci na fakultetu. Ipak ne mogu da kažem da sam pogrešila. Štaviše, sasvim sam sigurna da sam napravila pravi izbor i da ne bih mogla da studiram bilo šta drugo.
