Tamara Spasojević i Ivana Bučalina, pored toga što su Vrščanke, imaju još nešto zajedničko: ljubav prema psihologiji. Iako je Tamara odabrala Filozofski fakultet u Beogradu, dok se Ivana opredelila za Novi Sad, saglasne su oko jedne stvari: psiholog nije profesija, već ono ko ste. Svoja iskustva su podelile sa nama.
Tamara
Ivana
Zašto si se opredelio/la za psihologiju?
Psihologija me je zaintersovala u drugoj godini gimnazije, kada sam je imala kao predmet. Očekivala sam da ću se predomišljati do četvrte godine, ali to se nije dogodilo. Mnogo mi se svidelo sve sto smo učili i bilo mi je lako za pamćenje. Zanimalo me je kako funkcioniše ljudski mozak. Takođe, volim da razgovaram sa ljudima, da ih saslušam, delim savete i pomažem koliko mogu.
Odluku o studiranju psihologije donela sam još u gimnaziji, kada smo se prvi put susreli sa tim predmetom. Zainteresovala sam se za razvoj i funkcije emocija kod čoveka, različite osobine ličosti i ponašanja i nekako logičan razvoj je bio da to i studiram, iako nisam bila sigurna kojom oblasti psihologije bih se bavila. Jedino sigurno bilo je to da želim da se bavim pomaganjem ljudima.
Koliko dugo si se spremala za prijemni i kakav je bio?
Spremala sam se više od šest meseci, od januara do kraja juna. Prijemni se sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Bio je dosta težak, ali samo zbog opšte informisanosti jer to jednostavno ne može da se spremi, već je bitna i sreća. Svi su me plašili kako je jako teško upisati i kako neću uspeti, ali verovala sam u sebe i isplatilo se. Moram da napomenem da sam fakultet ne organizuje pripreme, ali u Beogradu postoje škole koje to rade i te pripreme mnogo pomažu.
Prijemni za studije psihologije u Novom Sadu sastoje se iz testa znanja ( knjiga iz psihlogije za gimnaziju), testa opšte informisanosti i tri testa sposobnosti. Od januara sam aktivno pratila sva društvena dešavanja, kvizove, politiku, kultruru itd. Paralelno sam radila i različite logičke zadatke, sudoku i testove sposobnosti koji se mogu pronaći na internetu kako bih se pripremila za ono što me može očekivati na testovima sposobnosti. Moram naglasiti da ne postoji zvanična literatura za pripremu ovog dela prijemnog. Ona se zasniva na tome koliko ste čitavog života radili na sebi. Priprema za test znanja trajala je mnogo kraće, recimo mesec dana. Na samom fakultetu postoji pripremna nastava za upis, i to u dva termina, ali mislim da nije neophodna.
Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?
Svakog dana imam predavanja i vežbe. Za razliku odp redavanja, sve vežbe su obavezne. Uglavnom ništa ne propuštam zato što mnogo toga mogu da saznam i naučim od samih profesora i onda mi je mngo lakše kada se sama spremam za kolokvijume i ispite.
Prosečan dan izrazito zavisi od godine studija. Prva godina je zasigurno najteža i u njoj ima najviše obaveza. Obavezna predavanja, vežbe, seminarski radovi, kreiranje i popunjavanje različitih upitnika, traženje ispitanika i testiranja, učestvovanje u eksperimentima. Kasnije se broj obaveza smanjuje i prema mom ličnom iskustvu, studije postaju lakše.
Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faksu što se toga tiče?
Što se tiče profesora, stvarno su jako divni, opušteni, ljubazni i puni poštovanja prema nama. Dostupni su u svakom trenutku i žele da pomognu maksimalno svim studentima. Veoma su stručni, korektni i pravedni, tako da svako ko je učio, može bez problema da položi. U svakoj godini postoji nekoliko teških predmeta, ali ako se redovno radi, ništa nije problem.
Profesori su uvek korektni, tolerantni, dostupni na konsultacijama za dodatnu pomoć, spremni da izađu u susret. Ocenjivanje je uvek objektivno i prema utvrđenim kriterijumima. Postoji nekolicina težih ispita, ali svakako da može da ih položi svako ko je položio prijemni ispit. Ipak, problem koji je zastupljen u vezi je sa literaturom. Iako lako dostupna, uglavnom je zastarela ili napisana na hrvatskom jeziku. Takođe, često je slučaj da se uči sa prezentacija koje su šture i predstavljaju gomilu pobrojanih važnih informacija.
Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko faks pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?
Na samom fakultetu postoje grupe studenata psihologije koji sarađuju sa studentima psihologije iz drugih država i tu može da se učlani ko god želi. Takođe, postoje mnoga volontiranja koje fakultet nudi na raznim mestima i često nam dolaze poznati psiholozi i psihoterapeuti iz Srbije i sveta kako bi držali predavanja o svojoj oblasti.
Stručna praksa je obezbeđena, ali veoma kasno, tek na četvrtoj godini i pre odlaska na istu, student mora da se odluči za smer psihologije koji želi da nastavi da studira. Poseta psihijatrijskoj bolnici u trećoj godini je veoma važna i ona je velikom broju studenata presudna za dalju oblast interesovanja. Takođe, veoma značajna odlika studenata psihologije je i to da se većina bavi volonterskim radom i na taj način obezbeđuju sebi iskustvo i usmeravanje tokom studiranja.
Šta sve možeš da radiš kao diplomirani psiholog?
U četvrtoj godini se biraju smerovi i nakon toga postajes klinički, obrazovni, istrazivački psiholog ili psiholog rada. Posle osnovnih studija obavezan je i master. Psiholog može da radi u obrazovnim ustanovama, različitim firmama, bolnicama, institutima, da se bavim naučnim radom, da učestvuje u raznim projektima itd. Širok je spektar mogućnosti za posao psihologa, samo je pitanje kako će se ko snaći. Psihologija će tek u narednim godinama postajati sve popularnija u našoj državi, kao što već jeste na zapadu.
Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu se na četvrtoj godini nudi opšta psihologija, nakon koje se možete baviti istraživačkim radom, razvojno-pedagoška psihologija, gde možete raditi u školama ili ustanovama koje pružaju socijalnu zaštitu deci, klinička pihologija za rad u psihijama ili bolnicama i industrijsko-organizacijska psihologija za rad pri organizacijama kao stručni savetnik za upravljanje ljudskim resursima. To su najosnovnija zanimanja jednog diplomiranog psihologa, a mogućnosti su, naravno, i šire.
Kada bi ponovo upisivala fax, da li bi upisala isti ili neki potpuno drugačiji?
Definitivno bih se opet odlučila za psihologiju jer sam do sada apsolutno zadovoljna svime. Smatram da jednostavno treba da budeš za ovu profesiju jer koliko je lepa, toliko je i zahtevna i teška.
