Cilj sporta u suštini i jeste zabava, ali kada malo bolje razmislite i poželite da unapredite svoje mogućnosti, postoje brojne stvari koje biste trebali da znate, od pravilne ishrane, do prevencije povreda i postignuća željenih rezultata.

Ovih dana sam razgovarala sa profesionalnim kondicionim trenerom, kao i fizioterapeutom košarkaškog kluba iz Vršca, Marjanom Kardošem. Tokom naših razgovora i prolaska kroz temelje sporta i dobre forme, došli smo do poučnih zaključaka, kao i slaganja oko mnogih stvari. Kako sam u sportu punih dvanaest godina, a on čak duplo više od mene, ovakvi razgovori su me doveli do vrlo poučnih iskustva, kao i unapređenja u mom znanju na ovu temu.

U radu sa njim sam tokom godina naučila većinu onoga što je potrebno da znam o napretku i načinu mog rada. Odlučili smo da kroz ovih par razgovora na neki način sve to sumiramo i izvučemo celinu.

Zašto i koliko je važno baviti se sportom?
Sport kao i svaka vrsta fizičke aktivnosti pomaže u razvijanju i održanju opšte fizičke kondicije. Kroz sport čovek nauči da kontroliše svoje telo, a to mu može pomoći da se kontroliše i u drugim područjima svojih aktivnosti. Sport svojim sredstvima širi i socijalni duh, omogućava bolje međusobno poznavanje i razumevanje, veći interes i simpatije.

Ko se sve može baviti sportom i šta je najbitnije?
Sportom se mogu baviti sve “zdrave” osobe koje su prošle specijalistički lekarski pregled. Volja i ljubav su po meni dva najbitnija faktora. Motivi mogu biti različiti.

Čega se najviše trebamo držati da bismo došli do željenih rezultata?
Prva je disciplina. Zatim sebi postaviti određeni cilj koji želimo da ostvarimo. Uz pravilno vođen trening, adekvatnu ishranu i obavezan period odmora dolazi se do rezultata.

Koliko pravilna ishrana utiče na sposobnosti i napredak?
Ishrana sportista zavisi od sporta kojim se bave. Različiti sportovi iziskuju i različit unos kalorija. U nekim sportskim disciplinama, ishrana se stavlja čak i ispred samog treninga. Uz adekvatan unos proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala poboljšavamo svoje performanse, hranimo mišiće i skraćujemo vreme oporavka.

Da li je dobra atmosfera na treningu ključna za dobro odrađen trening?
Naravno, hemija koja postoji u radnoj ekipi ključna je za dobro odrađen trening ili meč. Moramo uzeti u obzir da svi imamo plus i minus faze.

Koliko česti treninzi, u toku nedelje, trebaju biti?
Taj proces zavisi od mnogo faktora: da li smo profesionalni sportista ili rekreativac, da li se sportom bavimo iz zdravstveno-medicinskih razloga ili iz ljubavi, zavisi od pola i uzrasta. Za sve važi jedan dan odmora u toku sedmice.

Trebamo li imati neke dane u toku kojih pravimo pauze ili takozvane “grešne dane”?
Našem telu potreban je odmor od psiho-fizičkog napora. Period regeneracije. Svi sportisti, čak i profesionalci dobijaju ili uzimaju “godišnji odmor”, period kada “pune baterije”.

Šta je najbitnije u prevenciji povreda i ostanka u dobroj formi?
Pre početka svake fizičke aktivnosti potrebno je telo pripremiti na “stres” koji sledi. Zagrevanje pred trening, istezanje nakon treninga ključni su elementi u prevenciji povreda. Naravno i odmor i period regeneracije.

Koja je po nama najvažnija stvar za dugogodišnji opstanak u svetu sporta?
Marjan: Pre svega trebamo da radimo ono što volimo, da pronađemo sebe u tome.
Ivona: Ljubav prema tvom sportu, vatra u tebi. Nikakav pad volje. I naravno dobro društvo uz koje je sve lakše.

Ulenjio si se... Ili više ne osećaš taj žar dok se baviš svojim voljenim sportom. Ali ipak ne želiš da prestaneš time da se baviš. Ne možeš da odbaciš taj sport jer bi se osećao kao da odbacuješ deo sebe. Razmišljaš o tome da kada si na terenu ili daš sto posto od sebe ili ne igraš. Kriza.

Svakom od nas se bar jednom desilo da prolazimo kroz taj krizni period u životu ili karijeri. Ništa ti se ne radi, a vrlo dobro znaš da je to loše. Počinješ da sumnjaš u ono što najviše voliš i ne možeš da veruješ da se to dešava. Zatvori oči i zamisli da više nikada to ne radiš, odnosno ne igraš svoj sport. Tada bi najverovatnije shvatio da to tako ne ide i da moraš da nastaviš.

Kad je najteže tad ustani, reci sebi “nije kraj, za mene tek sad počinje”. Izađi na teren i svom snagom pobedi loše misli, izbaci ih i ne puštaj ih da se ikada više vrate. Ne dozvoli im da ponovo budu tvoj protivnik sa druge strane mreže ili protivničke klupe. Ti si najbitniji, ničemu ne dozvoli da ti stane na put.

Napravi listu stvari koje voliš kod svog sporta i zašto si počeo da ga treniraš, oraspoložiće te. Probudi emocije i sećanja na lepe momente. Onda, nakon toga napravi listu toga šta te zapravo muči tj. sputava da nastaviš. Poradi na tim stvarima, pređi preko njih i ostavi ih daleko iza sebe, pa ih onda stavi na onu prvu listu lepih stvari kao nešto što si savladao, kao još jednu svoju veliku pobedu.

Takođe nikome ne dozvoli da utiče negativno na tebe, odnosno na tvoju ljubav prema sportu. Glavu gore, gledaj pravo i lagano pređi preko svih prepreka. Pokaži drugima, pa najvažnije i sebi da možeš ti to. Da se nikada nećeš predati, ma koliko ti trenutno bilo teško, nemoj pokazati slabost. Ti si gospodar na terenu.

Pobedi!

„Biti legenda je lako, da bi postao ta legenda, potrebni su naporan rad i čista posvećenost.“ Nakon toliko godina bavljenja sportom, ovaj čovek skoro nikada nije posustao. Pre nedelju dana je u svojoj 36. godini života ostvario nešto što se na prvi pogled činilo nemogućim. Kada mu se dogodila prva povreda u njegovoj dugačkoj profesionalnoj karijeri, mnogi su bili spremni, baš zbog njegovih godina, da ga otpišu. Ali se vratio, osvojio je Australian Open, svoj 20. veliki Grand Slam (jedan od 4 najvažnija teniska turnira).

Takođe još uvek drži rekrode u najvećem broju osvojenih Vimbldona (8) i najviše uzastopnih US Opena (5). Više puta je bio proglašen i za najboljeg ATP igrača, kao i sportskom ličnošću godine u svojoj rodnoj Švajcarskoj. Proveo je preko 5 godina uzastopno na prvom mestu svetske rang liste u tenisu.

Tenis je počeo da igra u svojoj šestoj godini života, i kako je rastao, rano je krenuo da se probija u svetu tenisa. Osvajao je juniorski Vimblidon, kao uvod za ono što tek sledi. Već na juniorskoj listi probio se do prvog mesta. U prvih sto na ATP listi došao je još 1999. godine, da bi 2003. osvojio svoj prvi pravi Vimbldon, a 2004. dospeo na prvu poziciju na kojoj je ostao do 2008. godine.

U toku svoje karijere ni jednog svog protivnika nije shvatio olako i uvek je bio na visini zadatka. Svaki meč je svoja borba, jer nije ni toliko bitno pobediti ili izgubiti već uvek dati sve od sebe, bez obzira na to ko stoji sa druge strane mreže. Kao što je i sam rekao: „Ne bojim se nikoga, ali poštujem svakoga.“

Federer je, po mišljenju mnogih, najgraciozniji igrač na terenu, sa najpravilnijom i najčistijom tehnikom. Gledati ga na terenu se može uporediti sa umetnošću. On je tenis doveo do svojih „zlatnih godina“, tako što je interesovanje za njim znatno poraslo od kako je Federer stupio na scenu.

Sada zamisli, i on je nekada bio kao i ti. Gledao svoje uzore i maštao o tome kako će on jednog dana dospeti na taj veliki teren. Sada je na vrhu. Trud, rad i vođenje ka savršenstvu ga je zaista i dovelo do toga. A kada je odustao? I nakon toliko godina u njemu možeš videti tu neku vatru, koju svaki teniser u sebi oseti onda kada izađe na teren. On je tu vatru izneo svima, i sada nakon 30 godina se još uvek nije ugasila.

„There is no way around the hard work. EMBRACE it.“ (Ne postoji prečica oko napornog rada. Ceni ga) –Rodžer Federer

Svi mi ljudi po prirodi težimo ka nekom vidu uspeha. Želimo da za nas to ostvarenje samo po sebi bude veliko i značajno, ali često zaboravljamo da je za to potreban trud. Tražimo lakša rešenja, odnosno prečice, kako bi do toga došli, ponekad zanemarujući posledice takvog ostvarenja.

U samom sportu postoje brojna, takoreći, pomagala koja ubrzavaju sam proces do željenog cilja. Naravno, ništa se ne dešava samo od sebe, ali opet korišćenje bilo kakvih sredstava je na neki način varanje. Nije bitno da li se neko sredstvo koristi samo radi ličnog zadovoljstva ili pak radi ostvarenja na nekom takmičenju, odnosno pokazivanju drugima.

Šta su suplementi?
Suplementi su delovi hrane. Prirodni su. Koriste se kao alternativni izvor proteina i oni deluju uz samo telo. Unose se iz jednostavnih razloga: jednostavnija priprema, mala količina nekog suplementa odgovara velikoj količini neke hrane (npr. ono što od proteina unesemo kroz 1kg mesa mogli bi da unesemo kroz 5g suplementa kreatina). Pogodni su za one koji nemaju puno vremena za brigu o ishrani, a treniraju. Vrhunski sportisti bi morali da unose suplemente različitih vrsta.
Naravno ni sa samim suplementima ne treba preterivati. Sve ono što njima možemo uneti, možemo i adekvatnom ishranom. Važno je posvetiti vreme i pažnju ishrani i svome zdravlju, samim tim nije u potpunosti u redu raditi to na lakši način, odnosno unošenjem suplemenata.

Šta su steriodi?
Steroidi su hormoni, veštački derivati, odnosno sintetički stvoreni (npr. testosteron koji je sam po sebi zadužen za dodavanje mišićne mase). Steroidi se ne mogu naći u prirodi, odnosno u hrani. Mogu da izazovu neželjene reakcije (neke trajne posledice, npr. uništenje kože, smanjenje prirodne sinteze nekog hormona u telu koji je unešen steroidom, propadanje organa...) i takođe da naruše zdravlje. Testosteron npr. kao jedan od steroida prisilno tera mišić da raste. Steroidi poboljšavaju performanse sportista, uvećavaju snagu i povećavaju izdržljivost. Naravno ne povećavaju spretnost, tj. vaše atletske veštine. Ubrzo se gubi sva snaga koja je stvorena unošenjem steroida.

Kada malo bolje razmislite, da li je vredno toga? Rano i bez potrebe narušiti sebi zdravlje, možda zbog nekog kompleksa ili nedostakta volje i truda. Da li bismo se kasnije zaista osećali dobro posle svega toga što ste uradili? Možda i da, ali sa druge strane i sami znate da ste prevarili sami sebe. Onda se svaki smisao dobro odradjenog treninga i zadovoljstva posle toga gubi, kao i sam smisao sporta.

Naravno postoje razna mišljenja kako o suplementima, tako i o steroidima. Donekle, kako neki smatraju, i suplementi se predstavljaju kao vid hemije. Navodno, zašto bismo unosili nešto putem praška što možemo i samom hranom? Ono što je stečeno prirodno kroz trening uz san i pravilnu ishranu ostaje za ceo život, dok ono stvoreno na brzinu, brže, nestaje kada se prestane sa treninzima.

Prečica do uspeha ne postoji, možda možete malo sebi potpomoći, ali nikada zaista nešto napraviti kao prirodno. Savest će vam biti čistija, a i telo „srećnije“. Ako zaista odlučujete da se sportom bavite onda se bavite time u pravom smislu te reči.

Srećno!

Koliko mlade u Srbiji zanima da napreduju, da se usavršavaju, uče, čitaju? Mnogo je studenata koji su jako posvećeni učenju i prilično angažovani oko obaveza na fakultetu. Trude se, prelistavaju ogromne, stručne knjižurine, literature neophodne za polaganje ispita i ide im dobro. Međutim malo studenata čita bilo kakvu literaturu sa strane. Ono na šta ih niko ne primorava i nije im obavezno da urade, uglavnom većina ne radi. 

Postavlja se pitanje da li studiraju samo zbog diplome, jer znaju kakve prednosti ona donosi, ili ih zaista zanima to što uče i oko čega se tako silno trude.

Možda je problem u tome što se nakon toliko nametnutih obaveza izgubi volja da se radi bilo šta drugo, makar i ono što nam prija i što zaista želimo da radimo, ali jednostavno nemamo ni vremena ni snage za to.

Jedan od razloga zašto ljudi sve manje uzimaju knjige u ruke jeste i internet, koji nam je omogućio da sve to što u njima piše saznamo i razumemo na mnogo brži i lakši način. Samo što je taj način često polovičan ili čak netačan. Ako nešto želim da uradim kako treba, mislim da za to ne postoji lakši način, nema prečica, samo trud i zalaganje.

Ovde ne mogu da ne spomenem i problem zastupljenosti ove teme u medijima. Priče o ovoj i sličnim temama, jako se retko provlače kroz medije u Srbiji. Šta je zapravo cilj svih nas, da se ostvarimo kao lekari, pravnici, ekonomisti... ili da se ostvarimo kao ono što bismo zapravo želeli da budemo? Zašto je biti automehaničar ili bilo kakav zanatlija danas podređen posao? Ako je čovek dobar u svom poslu može dovoljno dobro i da zaradi, koji god to posao bio. Pitanje ne bi trebalo da bude čime se neko bavi, već koliko je sposoban za to što radi. Neki se školuju celog života i nikada se ne ostvare u tome za šta su se spremali godinama, niti to unovče.

Mislim da je pogrešno decu učiti da treba da završavaju razne visoke škole kako bi sutra bili ljudi i gospoda jer čovek se ne postaje sa diplomom, a biti gospodin je pitanje časti, ne obrazovanja. Treba ih naučiti kako da rade i budu spremni na izazove, a gde će oni to primeniti treba njima da se ostavi na izbor.

Ambicije nisu nešto što se može usaditi nekoj osobi, nikoga ne možemo naterati da bude ambiciozan, ali pretpostavka je da svako od nas ima neki motiv koji ga vuče da radi određene stvari u životu, motiv koji nas pokreće. To je razlog zašto sam ja napisao ovaj tekst i zašto ga ti upravo čitaš i sve što je svakodnevica svakoga od nas jeste taj mali, skriveni motiv. On je taj koji nas vuče da, i pored ogromnog pritiska društva i silnih, nametnutih klišea, ipak radimo nešto svoje, nešto za sebe. Koji je tvoj motiv?

Piše: Vojislav Stojsavljević

Postoji mnogo korisnih načina da sebi prilagodite početnu stranu svog pregledača. Kada je već tako, zašto onda ne biste postavili stranicu koja će vam davati pozitivni podsticaj? Posebna motivišuća misao ili osvežavajuća fotografija mogu biti dobar izbor.

Setite se samo koliko puta dnevno pristupate pretraživaču kako biste proverili elektronsku poštu, dešavanja na društvenim mrežama ili završili neki deo svoga posla. Bloger Kosio Angelov predlaže svima da koriste početnu stranicu pregledača kao inspiraciju, ne samo kao alat.

Vaša početna stranica može da prikazuje neki motivacioni snimak. To bi isto tako mogla biti neka mudra izreka, omiljena misao ili draga fotografija. Vi sami najbolje znate šta vas najviše pokreće i svakodnevno motiviše. Budite u češćem kontaktu sa takvim detaljima tako što ćete ih postaviti kao početnu stranicu. Većina ljudi na početnoj stranici drži nešto što ima veze sa poslom – elektronsku poštu, kalendar, Google ili podrazumevanu stranicu pregledača. Takav izbor ne samo što neće doprineti vašoj sreći, već će dovesti do toga da postanete potpuno neproduktivni. Vrtlog opsesivnog proveravanja elektronske pošte, prilikom otvaranja svakog novog jezička u pregledaču, ne ostavlja mnogo prostora za inspiraciju i stvaranje.

Dakle, šta je to što vas inspiriše u ovom momentu? Ukoliko možda pokušavate da doterate svoju figuru, snimak koji prikazuje određenu vežbu može vam pomoći da ostanete na pravom putu. Ako vam je cilj da postanete osoba koja ima pozitivniji stav prema životu, pronađite podršku u pozitivnim mislima. Pouka koju one nose može vam pomoći da ostanete skoncentrisani na važne stvari. Nije važno šta je to što vas motiviše, važno je da takvim sitnicama omogućite da deluju.

Izvor: http://edukacija.rs/motivacija/pocetna-stranica-pregledaca-kao-motivacija