Velimir Radlovački, predmetni nastavnik i mentor ovih sjajnih srednjoškolaca, kaže da su se u finale takmičenja u prvoj kategoriji plasirale dve učenice trećeg razreda smera Finansijski tehničar (nastavni predmet Poslovna informatika), jedna učenica trećeg razreda smera Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje (nastavni predmet Računari i programiranje) i dve učenice drugog razreda smera Finansijski administrator (nastavni predmet Poslovna informatika).

- To su Tijana Rasipanov, Svetlana Živanov, Aleksandra Joka, Jovana Vezmar i Marija Rajić. One su se našle među trideset srednjoškolaca iz cele Srbije, koji će se, u dve kategorije, takmičiti u finalu. Naše učenice takmičiće se u kategoriji prezentacija. Zbog kvalitetnih radova i Školski centar “Nikola Tesla” plasirao se među tri nagrađene srednje škole u Srbiji, istakao je Radlovački.

"RAF Challenge 2015" je sedmo po redu informatičko takmičenje koje organizuju Računarski fakultet u Beogradu i Društvo matematičara Srbije.

Od početka samog takmičenja Računarski fakultet dobio je podršku uspešnih IT kompanija u Srbiji za realizaciju ovog takmičenja. Neki od sponzora ove godine su Svet kompjutera, CET, Satelit group, Portalibris, ComTrade, RSD, Extreme, rootPlanet, kaže Radlovački.

Finale takmičenja "RAF Challenge 2015" održaće se u subotu 28. marta 2015. godine na Računarskom fakultetu u Beogradu.

Preuzeto sa: eVršac

Koncert učenica Muzičke škole „Josif Marinković“ Ivane Tokin i Marijane Radmanovac pod  nazivom „Muzikom do vašeg srca“ održaće se u četvrtak, 12. marta u 17 časova u prostorijama Konkordije.

 

Svojim divnim glasovima ove talentovane devojke će nam pokazati da je slušanje muzike pravo uživanje. Na programu su dela čuvenih kompozitora: Hendla, Mocarta, Belinija, Dvoržaka, Rahmanjinova. Na klaviru će ih pratiti jedan od najboljih korepetitora današnjice- Milan Šumenković.

 

Pozivamo sve sugrađane da u četvrtak dođu u Konkordiju. Ljubitelji klasične muzike će bez sumnje uživati, a oni koji to još uvek nisu će je nakon ovog koncerta možda zavoleti.

 

Mladi pisci i slikari Vršca, Gradska biblioteka i Agencija „UGAO“  raspisali su literarni konkurs za učenike osnovnih škola. Tema konkursa je „Na ručku kod vršačkih patuljaka“, a pravo učešća imaju učenici od trećeg do šestog razreda. 

 

U radovima đaci treba da opišu susret sa patuljkom, izgled njegove kuće spolja i iznutra, kako izgledaju sobe, nameštaj, posuđe, kako se i šta kuvalo, šta se pričalo i pevalo za stolom. Preporučuje se da tekst prati ilustracija.

 

Radove odštampane ili u elektronskom obliku slati ili odneti u Gradsku biblioteku do 25. marta. Uz svaki rad potrebno je dostaviti lične podatke – ime i prezime, godina rođenja, naziv škole, kućna adresa, broj telefona ili e-mail ( ko ima).

 

Najbolji radovi biće nagrađeni na Dan dečje knjige, 2. aprila, u Gradskoj biblioteci Vršac. 

 

Naša sugrađanka Jelena Stojanović, koja se trenutno nalazi u Orlandu na rehabilitaciji, uspešno se oporavlja.

 

Da podsetimo, Jeleni je nakon saobraćajne nesreće dijagnostifikovana kvadriplegija, i ona se bori da ponovo prohoda. Za njeno lečenje potrebno je 6000 dolara mesečno, ali njena porodica nažalost nije u mogućnosti da taj novac obezbedi. Da bi se obezbedila neophodna sredstva, udruženje paraplegičara i kvadriplegičara “Parakvad Vršac” pokrenulo je humanitarnu akciju pod nazivom “Pomozimo Jeleni da prohoda”. 

 

Akciji se priključila i Unija studenata, koja je 28. decembra organizovala humanitarnu žurku za Jelenu, 2. februara održan je koncert u foajeu Kongresne dvorane Centra Millennium na kome su učestvovali brojni vršački bendovi i izvođači, a 18. februara  bio je održan i humanitarni koncert grupe pevača “Istok X”.

 

Pozivamo sve ljude da podrže ovu akciju i pošalju SMS na 1569 ili da uplate novac na žiro račun: 

 

BANCA INTESA

Jelena Stojanović

160-5800100361650-25

Prvi Vrščanin kojeg smo vam predstavili bio je Sterija, a ovog puta ćemo vas upoznati sa njegovim dedom po majci, poznatim slikarom, ikonopiscem i portretistom Nikolom Neškovićem. 

 

Nikola Nešković je, prema podacima koje je ostavio njegov unuk, rođen u Požarevcu 1740. Kao dečak se doselio u Vršac, gde je protiv volje roditelja pohađao časove slikarstva kod jednog zografa, a potom odlazi u Sremske Karlovce. Tamo se učio slikarstvu najverovatnije kod ukrajinskog slikara Jova Vasiljevića. 

 

Put ga kasnije odvodi u Požun, gde nastavlja sa školovanjem kod jednog nemačkog slikara. Tu se pokazuje kao najbolji i najvredniji učenik i već  počinje da prodaje svoje slike, stičući sasvim solidne prihode. U Požunu upoznaje Jovana Đorđevića, potonjeg episkopa Vršačke eparhije, koji poziva Nikolu za dvorskog slikara.

 

Prihvativši taj poziv, Nešković se vraća u Vršac i tu stvara svoja najveća dela - ikonostas u kapeli Vladičanskog dvora, iluminacije za rukopisni „Paraklis Stefanu Dečanskom“, kao i brojne celivajuće ikone za Sabornu crkvu. Uradio je i nekoliko celivajućih ikona za manastir Šišatovac, kao i za Crkvu Svetog Georgija u Temišvaru, gde se pretpostavlja da je izradio i zidne slike u trijumfalnom luku.

 

Među njegovim najznačajnijim delima svakako se izdvaja autoportet, inače prvi autoportet u srpskom slikarstvu, a osim toga, značajan je i po tome što je prvi među srpskim slikarima napravio raskid sa postvizantijskim uticajem u slikarstvu i prihvatio nove barokne tendencije.

 

Iako nije rođen u Vršcu, ovde je proveo najveći deo svog života kao bogat i ugledan čovek. Izgradio je kuću na Velikoj pijaci, gde su bili domovi najuglednijih Vrščana. Tu je i umro 1785.

 

Tradicionalnom svečanom sednicom na kojoj je održana beseda i uručena Zmajeva nagrada za poeziju, Matica srpska proslavila je 189. rođendan. 

 

Besedu „Znamenja Drugog srpskog ustanka“  govorio je dr Radomir J. Popović, a dobitnik Zmajeve nagrade za najbolju knjigu poezije napisanu na srpskom jeziku je Gojko Đogo za zbirku pesama „Grana od oblaka“.

 

Matica srpska je najstarija kulturna, književna i naučna institucija. Osnovana je 1826. u Pešti, u vreme oslobađanja Srbije od viševekovne turske vlasti. Njeno delovanje je od samog početka bilo usmereno na predstavljanje srpske kulture u Evropi, ali i na prosvećivanje naroda. U tom cilju razvijena je bogata izdavačka delatnost. 1824. pokrenut je i čuveni Letopis. Četrdesetih godina XIX veka formirana je biblioteka sa knjižnim fondovima iz različitih naučnih oblasti i zbirka rukopisa.

 

Matica srpska je 1864. preseljena iz Pešte u Novi Sad. Ubrzo je postala simbol građanskog društva, visoke kulture i prosvetiteljstva. Tu su se okupljali najobrazovaniji i najmudriji ljudi tadašnjice.

 

Danas Matica ima oko 2000 saradnika. Oni su uključeni u više desetina naučnih i razvojnih projekata, u okviru Odeljenja za književnost i jezik, Leksikografskog odeljenja, Odeljenja za prirodne nauke, Odeljenja za društvene nauke, Odeljenja za likovne umetnosti, Odeljenja za scenske umetnosti i muziku i Rukopisnog odeljenja. Biblioteka Matice srpske broji više od 3.500.000 publikacija, a Galerija bogatu zbirku u kojoj je predstavljeno srpsko slikarstvo od XVIII do XX veka.

 

Stipendiju „Dositeja“, koju studentima završnih godina osnovnih akademskih i master studija dodeljuje Fond za mlade talente, ove godine dobilo je troje studenata čačanskog Fakulteta tehničkih nauka.

 

„Dositeju“ su dobili Stojan Savković i Milosav Šekarić sa smera mehatronika i Jasmina Velisavljević sa smera preduzetnički menadžment. Stipendiju u iznosu od 300.000 dinara dobitnici će primiti u deset mesečnih rata, uz obavezu da pet godina rade u Srbiji.

 

Dekan FTN Jeroslav Živanić rekao je da je velika čast za tu naučno – obrazovnu ustanovu što njihovi studenti svake godine dobijaju stipendiju i da mu je drago što fakultet ima takve studente. „Svake godine imamo dobitnike „Dositeje“. To je priznanje radu naših profesora i asistenata koji su studentima pomogli da uz svoj talenat ostvare visok prosek ocena na studijama“, dodao je dekan.

 

Izvor: Tanjug

Vršac, malena varoš na obronku Karpata, čiju su lepotu opevali mnogi pesnici, iznedrila je velike ljude. Među njima se naročito ističe Jovan Sterija Popović, srpski knjževnik, osnivač srpske drame, prvi i svakako jedan od najvećih srpskih komediografa. 

 

Sterija je rođen 13. januara 1806. u imućnoj i čuvenoj porodici. Njegov otac je bio poznati vršački trgovac, po poreklu inače Cincar, Sterio Papaz, koji se u Vršcu posrbio i uzeo prezime Popović, a njegova majka kćer velikog srpskog slikara Nikole Neškovića.

 

Vrlo rano je počeo da čita tada popularne  romane Milovana Vidakovića, pod čijim će uticajem u početku stvarati, tako da je ljubav prema književnosti razvio još u detinjstvu.

 

Osnovnu i srednju školu pohađa u Vršcu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Pešti, a u Kežmarku završava pravo 1830.

 

U Temišvaru je 1825. godine objavio svoju prvu zbirku pesama i od tada se potpuno posvećuje književnosti. Iako mlad, postaje poznat u književnim krugovima, a njegove prve knjige „Svetislav i Mileva“ i „Boj na Kosovu“ su naišle na fantastičan prijem kod publike željne tema iz nacionalne istorije.

 

U Vršac se vraća kao već slavni pisac i ostavljajući teme iz nacionalne istorije, posvećuje se komediji. U svojim sugrađanima pronalazi isnpiraciju za svoja najveća dela- „Pokondirenu tikvu“, „Lažu i paralažu“, „Zlu ženu“ i „Tvrdicu“, stvorivši likove koji su postali pojam u našoj književnosti poput Feme, Kir Janje, Juce, Jelice i drugih.

 

Svoj rodni grad ponovo napušta 1841. kada odlazi u Kragujevac, gde postaje profesor na Visokoj školi. U tom periodu piše brojne udžbenike za studente i gimnazijalce, a kasnije te godine odlazi u Beograd i obavlja funkciju načelnika u Ministarstvu prosvete, neumorno radeći na unapređivanju prosvete, književnosti, ali i zakonodavstva. Bio je jedan od osnivača Srpske akadenije nauka, Narodnog muzeja i drugih značajnih ustanova. 

 

Umoran od brojnih poslova koje je obavljao, načet bolešću, 1848. se vraća u Vršac, želeći da u miru obavlja svoj advokatski posao i da piše. Izabran je za gradskog advokata, piše gotovo isključivo poeziju, a bavi se i prevodom svog omiljenog pesnika Horacija sa latinskog jezika i te prevode objavljuje u časopisu „Sedmica“ zajedno sa svojim pesmama. Tada piše i svoju čuvenu komediju „Rodoljupci“, koja je trebalo da bude izvedena 50 godina nakon njegove smrti, jer se odnosila na ljude koji su još bili živi.

 

Umro je 9. marta 1856. u svojoj kući u Gospodskoj ulici broj 43, koja danas nosi njegovo ime. 

 

„Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne i gde je s puta sišao, donde ćemo hramati i za dlaku nećemo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju i ne misle da može biti pogrešaka u nas, pak sve što im se predlaže za čistu istinu i dobrodetelj smatraju.“ – iz predgovora komediji „Rodoljupci“.

 

Rad u administraciji, kol centru, kafiću, fizički rad u magacinima, anketiranje, promocije... Ovo su samo neki od poslova koje studentima nude omladinske zadruge, a na nekima od njih može da se zaradi i do 60.000 dinara mesečno. I ne samo to - ako pokažete da ste vredni, da znate da radite, nisu retki slučajevi da vas poslodavac, kod kojeg ste došli zbog džeparca, i zaposli.

 

-Poslodavac može da napravi bolju selekciju ako angažuje studente preko omladinske zadruge, i ima vremena da vidi kako će da se pokažu. Na našu radost, veliki broj njih je vremenom dobio i stalno zaposlenje - kaže za "24 sata" Breda Milić, menadžerka u OZ "Bulevar".

 

Ona kaže da su devojke najzainteresovanije da vikendom rade promocije, za šta im se plaća 200 dinara po satu, a mladići za fizičke poslove od nekoliko dana gde je dnevnica od 1.600 dinara i više. Postoje i poslovi na kojima može da se zaradi i mnogo više.

 

- Nemački jezik je perspektivan i poželjno ga je znati. U agenciji imamo ponudu za rad u kol centru gde je potrebno perfektno znanje nemačkog jezika, a plata je 60.000 dinara mesečno. Takođe, nudimo i rad u kol centru jedne norveške firme gde se sat vremena plaća 220 dinara - kaže Milićeva, i napominje da neretko mladi koji su počeli da rade preko omladinske dovode i svoje prijatelje, jer svi mogu lepo da zarade.

 

U omladinskoj zadruzi "Tragač" kažu da imaju dosta iskustva da su studenti kojima su obezbedili posao, kasnije svojim radom zaslužili i stalno zaposlenje.

 

- Ako se pokažu kao dobri saradnici, poslodavac im ponudi i posao, a takvo iskustvo imamo i u kol centrima, ali i u bankama. Mladi žele da zarade i nije im teško da rade i po smenama i puno radno vreme - kaže za "24 sata" Ljubomir Vidović, direktor OZ "Tragač".

 

On kaže da se promocije naplaćuju od 1.500 do 2.500 dinara, fizički poslovi u magacinu, kao i pakovanje robe od 130 do 150 dinara po satu, a administrativni poslovi u bankama i rad u kol centru od 150 do 200 dinara po satu.

 

Da je interesovanje za poslove veliko potvrdili su nam i u 

omladinskoj zadruzi "DOB".

 

- Dolazi nam puno mladih koji žele da rade. To su uglavnom privremeno povremeni poslovi, a apsolventi koji imaju više vremena traže posao i na duže - kažu za "24 sata" u zadruzi "DOB".

 

Preuzeto sa: 24 sata