„Trebalo mi je 4 godine da naučim da slikam kao Rafael, a ceo život da naučim da crtam kao dete.“
Kubizam nije lak pravac u umetnosti za razumeti, pogotovo ako se ne nalazite ispred dela iz ovog perioda istorije. Srećom, nakon prošlogodišnje izložbe Salvadora Dalija, Kuća Legata (Knez Mihailova 46) od 19. januara do 5. aprila će u svojoj galeriji izložiti dela baš jednog od začetnika ovog umetničkog pokreta, Pabla Pikasa.
Pikaso je rođen 1881. godine u mestu Malaga u Španiji. Kao dete akademskog slikara, svoj je talenat prikazivao još kao dečak, koji je kasnije oblikovao na akademiji lepih umetnosti u La Lonji.
Za crtanje je počeo da se interesuje veoma rano, u 11 godini. Njegov čitav stvaralački opus može se podeliti u nekoliko faza: plavo razdoblje (1901-1904), ružičasto razdoblje (1905-1907), doba pod uticajem afričke primitivne umetnosti (1908-1909), analitički kubizam (1909-1912) i sintetički kubizam (1912-1919). Takođe, Pikaso je dao značajan doprinos simbolizmu i nadrealizmu, a zajedno sa Žoržom Brakom stvorio je tehniku poznatu kao kolaž. Neka od Pikasovih najpoznatijih dela su „Gospođica iz Avinjona“, „Porodica akrobata“, „Portret Ambroaza Volara“, „Žena sa gitarom“, „Dete sa golubicom u rukama“ i mnoga druga. Po Ginisovoj knjizi rekorda, naslikao je oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za knjige i stvorio oko 300 skulptura.1
1900. godine je imao svoju prvu izložbu, a već naredne godine odlazi u Pariz gde upoznaje trgovca umetninama, kritičara i kolektora Ambroza Volarda.
U Kući Legata izložen je odabir slika iz edicije grafika „The Vollard Suite”. Naime, poznanstvo Volarda i Pikasa rezultiralo je Pikasovom prvom izložbom u Parizu. 1936. dvojica su sklopila ugovor da Pikaso, u zamenu za dve slike, Sezana i Renoara, Volardu preda 97 gravura napravljenih između 1930. i 1936. godine, kao i prava da ih objavi. Set je dovršen nakon što je Pikaso napravio tri portreta samog Volarda, što je zaokružilo broj na 100. Nakon Volardove iznenadne smrti 1939, projekat je obustavljen i završena dela ostala su u Pikasovom vlasništvu dok ih sredinom četrdesetih nije kupio trgovac grafikama Henri Petiet.
Slike ove edicije originalno nije trebalo da budu u jednom setu i zato ne postoji konstantna tema među delima. Međutim, u većini se osećaju autoportretski motivi i trenutne okupacije umetnika, kao što je njegovo zanimanje za neoklasicizam, odnosno inspiracija klasičnom umetnošću tokom putovanja u Rim, Firencu i Napulj. Pojavljuje se Minotaur prikazan s različitim emocijama, često zamenjujući lik samog Pikasa. Kao i u većini njegovih dela, žene sa kojima se družio imale su veliki uticaj na njegova dela, a u ovom periodu stvaranja na njega je uticala afera sa Marijom Terezom Valter.
Izložba je otvorena do 5. aprila, svim danima sem ponedeljkom. Ulaznica je 500 dinara, za učenike i studente (uz đačku knjižicu i indeks) 250 dinara.
