"Do pre nekoliko godina bilo je toliko pevača da nisam znala šta ću sa njima. Ja u horu hoću mladost, a nje nema. Skoro da ne vidim perspektivu hora," kaže gospođa Anđelka Sučević, osnivač i dirigent Gradskog hora ,,AS”. Iako je sve manje mladih ljudi koji su zainteresovani za hor, ,,AS” će održati svoj tradicionalni novogodišnji koncert 26. decembra u NP ,,Sterija”, i to šesnaesti put.
Navikli ste publiku da koncert svake godine bude spektakularan, ne sumnjam da će tako biti i ovog puta. Šta možemo da očekujemo?
Tako je, pa ovo je već tradicija. Kada neko pravi šesnaesti koncert, to je već tradicija. To je praznik za oči i uši i izvrsna prilika da građani vide šta Gradski hor „AS“ radi tokom godine.
Hor svake godine napravi fantastičan program. Da li ove godine imate neku novinu, nešto što do sada nije viđeno?
Što se tiče kompozicija, da. Slobodno mogu da tvrdim da ove kompozicije koje pevamo, bar pola koncerta, nema na repertoaru nijedan hor u Srbiji. Imamo veoma zahtevne kompozicije, kao što je Ramirezova „Misa Criolla“ koju ne znam da li je pevao ijedan amaterski hor. Iako jedan deo publike upućuje kritike profesoru Aleksandru Krastavčeviću, mom mentoru, i meni zbog izbora tako teških takmičarskih kompozicija, mi to odbacujemo, jer je za nas svaki koncert kao takmičenje, sve mora da se izradi do perfekcije. Zato su naši koncerti jako dobri.
Što se tiče solista, i ove godine će pevati prof. Ljubomir Popović, profesor solo pevanja, i operska pevačica Ljubica Vraneš. Moram da napomenem da su oni jedini profesionalni pevači koji će nastupiti na našem koncertu. Svi ostali su, iako svakako vrsni pevači, amateri. Pevaće Tihana Radusin, Aleksandar Zavišin, Adriana Uzoni, Adela Turkoane, a specijalan gost će biti naša poznata dramska umetnica Rada Đuričin.
Prvi deo koncerta biće posvećen obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata, sedamdestetogodišnjice oslobođenja od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, kao i stogodišnjice smrti Stevana Stojanovića Mokranjca. Biće za svakog po nešto. Pripremili smo još neka iznenađenja, ali ne bih sve da otkrivam.
Šta se sve promenilo u odnosu na prvu generaciju hora i ovu koja će pevati na šesnaestom koncertu?
Promenilo se dosta toga. Ima sve manje i manje interesenata za hor i ne samo za hor, već uopšte i za sport i za sve, što je verovartno posledica Fejsbuka i televizije, decu sada privlače kompjuteri, igrice i jednostavno su nezanteresovani za sve drugo. Do pre nekoliko godina u horu je bilo toliko pevača da nisam znala šta ću sa njima, sada je kvota 37, 38. Sa jedne strane, to je dobro zbog putovanja i materijalnih troškova uopšte, ali ja volim masovnost u horu jer onda mogu da izaberem najbolje pevače za koncerte, za takmičenje. Problem je u radu profesora u osnovnim i srednjim školama jer ne usmeravaju decu u tom pravcu. U horu trenutno peva samo jedan učenik gimnazije, a nekad ih je bilo i dvadeset. Ja hoću mladost u horu, a nje nema. Mladost se uspavala! Katastrofa. Skoro da ne vidim perspektivu hora.
Pored svih problema, vi se i dalje trudite da održite hor. Za to je sigurno potrebna velika ljubav. Otkud tolika ljubav prema muzici i zašto ste se odlučili za ovaj poziv?
Da, tako je, potrebna je velika ljubav. Kada sam pošla u školu, moje drugarice su upisale muzičku školu i ja sam odlazila da ih slušam kako sviraju, meni se to jako svidelo i htela sam i ja da se upišem. Međutim, tada je upis u muzičku školu koštao 100 dinara, to je bilo puno, a ja sam mislila da me moji roditelji u tome neće podržati jer je to veliki trošak, morali bi da mi kupe i klavir. Otišla sam kod svog teče i zamolila ga da mi da novac i tako sam sama, u junu mesecu, kad se niko ne upisuje, upis je bio u septembru, mala devojčica od sedam godina, otišla kod direktora muzičke škole i zamolila ga da me sasluša kako pevam. Tako sam ja krenula u školu, naravno krišom, da moji roditelji ne saznaju. Međutim, na kraju godine je moja mama našla moju knjižicu i videla da ja imam sve petice, pa su roditelji odlučili da mi kupe klavir.
Godinama ste vodili dečje horove, osvajali brojna takmičenja u konkurenciji horova iz čitave Jugoslavije, gostovali ste i u „Muzičkom toboganu“. Kako ste odlučili da osnujete gradski hor?
1998. godine, par godina pred moje penzionisanje, razmišljala sam šta ću da radim kad se penzionišem, i otišla sam kod predsednika opštine gospodina Jovice Zarkule sa predlogom da osnujemo gradski hor. Taj predlog je jednoglasno usvojen na sendnici Skupštine Opštine u decembru mesecu. Hor su u početku činili moji đaci. Međutim, onda je krenulo bombardovanje i mene je nešto nagnalo da u tom trenutku objavim vest o osnivanju hora na televiziji i za hor se prijavilo pedesetoro ljudi. U početku smo radili lakše kompozicije, da bismo kasnije na repertoar stavili i neke teže i u decembru 1999. je održan prvi novogosišnji koncert. I od tad trajemo, iako su neki skeptici govorili da će hor trajati samo godinu dana.
Budući da, kao što ste već rekli, nema pevača i da je odziv mladih veoma loš, koliki napor Vi ulažete da biste uopše održali hor?
Jako veliki, zaista. Nekad dođem kući toliko umorna ne zbog rada, već psihički iscrpljena zato što ljudi ne dolaze na probe, 2 najbolja pevača neće moći da pevaju na koncertu...zaista sam ogorčena. Brinem o svakoj sitnici, od celokupne organizacije koncerta, do večere nakon koncerta, prodaje karata, marketinga, sve je to na meni. Ja imam energiju, imam volju, mogu da radim, ali nekad me neke sitnice izbace iz takta, tako da zaista mnogo truda ulažem u sve ovo.
U trenutku kada je kultura marginalizovana, koliki je uticaj hora na kulturni život Vršca?
Ogroman. Hor je jako važan. Pevali smo na svim značajnijim događajima, godišnjicama, pevali smo na otvaranju EP u košarci 2005. godine, pevali smo na otvaranju Kongresne dvorane rame uz rame sa horom Darinke Matić Marović, što je velika čast. Prema tome, ovaj hor je apsolutno potreban ovom gradu i mislim da on mora da postoji i posle mene.
Šta mislite, ko bi mogao da bude Vaš dosledan naslednik koji bi sa takvom energijom i požrtvovanošću vodio hor?
Naravno, niko nije nezamenljiv, ali mora da postoji velika volja za taj posao. Jedina koju ja tu vidim je Mariana Paripović. Ima još ljudi koji bi to mogli da rade, ali ne žele, nemaju volju. Treba raditi, treba učiti. Ja uz profesora Acu još uvek učim.
Hor je mnogo putovao, imao brojne nastupe u zemlji i inostranstvu. Koji nastup biste Vi izdvojili kao najznačajniji?
Tako je, hor je nastupao u Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, a što se Srbije tiče pevali smo u Apatinu, Kragujevcu, Vrnjačkoj Banji itd. Ono što bih definitivno izdvojila je nastup u Kolarčevoj zadužbini. Tamo smo nastupali čak tri puta. 2007. godine je naš koncert u Kolarcu slušalo 700 ljudi, došla su 2 autobusa iz Vršca. Mi smo platili salu, jer ne možete tek tako nastupati tamo, a za hor je garantovao prof. Nikola Rackov, sa kojim smo tada sarađivali.
2002. smo nastupili na takmičenju u Kragujevcu, gde smo u kategoriji od 12 horova osvojili maksimalnih 100 poena i uzeli zlato.
Tu je i put u Grčku. Mi smo se pobratimili sa horom „Rea“ iz Grčke, tako da su oni prvo ugostili nas, a potom smo mi to uzvratili i zajedno smo održali koncert na Gradskom trgu pred 4000 ljudi.
Takođe, tu je i međunarodno takmičenje u Bugarskoj, kada smo u kategoriji od 37 horova osvojili treće mesto i okitili se bronzom.
Ostavljate iza sebe jednu prilično uspešnu godinu. Gde ste sve nastupali u 2014. godini?
Naravno, ove godine smo dosta nastupali. Imali smo jedan uspešan koncert 15. aprila u „Mileniumu“, išli smo u Bugarsku, u Kiten, 8 dana, to je bilo jako lepo, ali smo imali tu nesreću da nastupimo samo jednom zato što su Bugarsku zadesile poplave, tako da nismo bili u mogućnosti da idemo u Primorsko. Takođe smo pevali u revijalnom delu međunarodnog festivala u Vrnjačkoj Banji na kom su učestvovali horovi iz Švedske, Litvanije i drugih zemalja. Tu su i brojni nastupi u Vršcu, na raznim događajima.
Važite za veoma strogog dirigenta. Da li je to samo privid da bi ste održali autoritet ili ste zaista takvi?
Ne, ja sam stroga, ali pravedna. Takva sam bila i sa svojom decom, takva sam bila i kao profesor. Jesam stroga, ali mislim da pevači kroz hor sve dobiju. Svako putovanje je besplatno, uvek imaju da popiju sok, kafu,imaju večere posle nastupa. Vi nešto dajete ovom horu i meni, a i ja vama. Želim da svi pevači imaju lepo sećanje na dane kada su pevali u horu.
Pozivamo sve naše sugrađane da dođu na koncert Gradskog hora „AS“ koji će se održati 26.12. u NP „Sterija“ sa početkom u 19:30. Karte mogu da se kupe u studiu TV „Lav“ po ceni od 250 dinara, a ukoliko se sve karte rasprodaju, moći će da se uđe i bez karte.