Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

Četvorogodišnja devojčica izgubljena u svetu odraslih. 

 

 

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

nedelja, 18 oktobar 2015 23:21

Psihologija - Tamara vs. Ivana

Tamara Spasojević i Ivana Bučalina, pored toga što su Vrščanke, imaju još nešto zajedničko: ljubav prema psihologiji. Iako je Tamara odabrala Filozofski fakultet u Beogradu, dok se Ivana opredelila za Novi Sad, saglasne su oko jedne stvari: psiholog nije profesija, već ono ko ste. Svoja iskustva su podelile sa nama.

TamaraSpasojevic

Tamara

IvanaBucalina

Ivana

Zašto si se opredelio/la za psihologiju?

Psihologija me je zaintersovala u drugoj godini gimnazije, kada sam je imala kao predmet. Očekivala sam da ću se predomišljati do četvrte godine, ali to se nije dogodilo. Mnogo mi se svidelo sve sto smo učili i bilo mi je lako za pamćenje. Zanimalo me je kako funkcioniše ljudski mozak. Takođe, volim da razgovaram sa ljudima, da ih saslušam, delim savete i pomažem koliko mogu.

Odluku o studiranju psihologije donela sam još u gimnaziji, kada smo se prvi put susreli sa tim predmetom. Zainteresovala sam se za razvoj i funkcije emocija kod čoveka, različite osobine ličosti i ponašanja i nekako logičan razvoj je bio da to i studiram, iako nisam bila sigurna kojom oblasti psihologije bih se bavila. Jedino sigurno bilo je to da želim da se bavim pomaganjem ljudima.

Koliko dugo si se spremala za prijemni i kakav je bio?

Spremala sam se više od šest meseci, od januara do kraja juna. Prijemni se sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Bio je dosta težak, ali samo zbog opšte informisanosti jer to jednostavno ne može da se spremi, već je bitna i sreća. Svi su me plašili kako je jako teško upisati i kako neću uspeti, ali verovala sam u sebe i isplatilo se. Moram da napomenem da sam fakultet ne organizuje pripreme, ali u Beogradu postoje škole koje to rade i te pripreme mnogo pomažu.

Prijemni za studije psihologije u Novom Sadu sastoje se iz testa znanja ( knjiga iz psihlogije za gimnaziju), testa opšte informisanosti i tri testa sposobnosti. Od januara sam aktivno pratila sva društvena dešavanja, kvizove, politiku, kultruru itd. Paralelno sam radila i različite logičke zadatke, sudoku i testove sposobnosti koji se mogu pronaći na internetu kako bih se pripremila za ono što me može očekivati na testovima sposobnosti. Moram naglasiti da ne postoji zvanična literatura za pripremu ovog dela prijemnog. Ona se zasniva na tome koliko ste čitavog života radili na sebi. Priprema za test znanja trajala je mnogo kraće, recimo mesec dana. Na samom fakultetu postoji pripremna nastava za upis, i to u dva termina, ali mislim da nije neophodna.

Kako izgleda prosečan dan na tvom fakultetu?

Svakog dana imam predavanja i vežbe. Za razliku odp redavanja, sve vežbe su obavezne. Uglavnom ništa ne propuštam zato što mnogo toga mogu da saznam i naučim od samih profesora i onda mi je mngo lakše kada se sama spremam za kolokvijume i ispite.

Prosečan dan izrazito zavisi od godine studija. Prva godina je zasigurno najteža i u njoj ima najviše obaveza. Obavezna predavanja, vežbe, seminarski radovi, kreiranje i popunjavanje različitih upitnika, traženje ispitanika i testiranja, učestvovanje u eksperimentima. Kasnije se broj obaveza smanjuje i prema mom ličnom iskustvu, studije postaju lakše.

Na svakom fakultetu ima i lakših i težih predmeta, kao i profesora koji su ok ili ne. Kakvo je stanje na tvom faksu što se toga tiče?

Što se tiče profesora, stvarno su jako divni, opušteni, ljubazni i puni poštovanja prema nama. Dostupni su u svakom trenutku i žele da pomognu maksimalno svim studentima. Veoma su stručni, korektni i pravedni, tako da svako ko je učio, može bez problema da položi. U svakoj godini postoji nekoliko teških predmeta, ali ako se redovno radi, ništa nije problem.

Profesori su uvek korektni, tolerantni, dostupni na konsultacijama za dodatnu pomoć, spremni da izađu u susret. Ocenjivanje je uvek objektivno i prema utvrđenim kriterijumima. Postoji nekolicina težih ispita, ali svakako da može da ih položi svako ko je položio prijemni ispit. Ipak, problem koji je zastupljen u vezi je sa literaturom. Iako lako dostupna, uglavnom je zastarela ili napisana na hrvatskom jeziku. Takođe, često je slučaj da se uči sa prezentacija koje su šture i predstavljaju gomilu pobrojanih važnih informacija.

Da li postoji neka stručna praksa, tj. koliko faks pomaže u tome da shvatite u praksi šta je to što studirate, ne samo u teoriji?

Na samom fakultetu postoje grupe studenata psihologije koji sarađuju sa studentima psihologije iz drugih država i tu može da se učlani ko god želi. Takođe, postoje mnoga volontiranja koje fakultet nudi na raznim mestima i često nam dolaze poznati psiholozi i psihoterapeuti iz Srbije i sveta kako bi držali predavanja o svojoj oblasti.

Stručna praksa je obezbeđena, ali veoma kasno, tek na četvrtoj godini i pre odlaska na istu, student mora da se odluči za smer psihologije koji želi da nastavi da studira. Poseta psihijatrijskoj bolnici u trećoj godini je veoma važna i ona je velikom broju studenata presudna za dalju oblast interesovanja. Takođe, veoma značajna odlika studenata psihologije je i to da se većina bavi volonterskim radom i na taj način obezbeđuju sebi iskustvo i usmeravanje tokom studiranja.

Šta sve možeš da radiš kao diplomirani psiholog?

U četvrtoj godini se biraju smerovi i nakon toga postajes klinički, obrazovni, istrazivački psiholog ili psiholog rada. Posle osnovnih studija obavezan je i master. Psiholog može da radi u obrazovnim ustanovama, različitim firmama, bolnicama, institutima, da se bavim naučnim radom, da učestvuje u raznim projektima itd. Širok je spektar mogućnosti za posao psihologa, samo je pitanje kako će se ko snaći. Psihologija će tek u narednim godinama postajati sve popularnija u našoj državi, kao što već jeste na zapadu.

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu se na četvrtoj godini nudi opšta psihologija, nakon koje se možete baviti istraživačkim radom, razvojno-pedagoška psihologija, gde možete raditi u školama ili ustanovama koje pružaju socijalnu zaštitu deci, klinička pihologija za rad u psihijama ili bolnicama i industrijsko-organizacijska psihologija za rad pri organizacijama kao stručni savetnik za upravljanje ljudskim resursima. To su najosnovnija zanimanja jednog diplomiranog psihologa, a mogućnosti su, naravno, i šire.

Kada bi ponovo upisivala fax, da li bi upisala isti ili neki potpuno drugačiji?

Definitivno bih se opet odlučila za psihologiju jer sam do sada apsolutno zadovoljna svime. Smatram da jednostavno treba da budeš za ovu profesiju jer koliko je lepa, toliko je i zahtevna i teška.

Iako su mi se interesovanja od upisivanja do završavanja studija značajno promenila, sigurno bih ponovo upisala isti fakultet! Moram samo da naglasim jednu veoma važnu stvar za studiranje psihologije, koja je ipak specifična u odnosu na druge discipline: gradivo koje ćete učiti, kao i dodatne aktivnosti kojima bi trebalo da se bavite, značajno će vas promeniti, uticaće na promenu vašeg shvatanja, posmatranje drugih ljudi i njihovog ponašanja, razumevanje društvenih dešavanja i sveta. Biti psiholog nije vaše zanimanje, to je ono ko ste vi.

Na Fakultetu organizacionih nauka, 17. i 18. oktobra, će studentska organizacija AIESEC organizovati deveti put zaredom projekat OpenIT. Ovogodišnji projekat se bavi Liderstvom u informacionim tehnologijama, značajem tehnologija i inovacija kod rešavanje nezaposlenosti, odliva mozgova i apatije kod mladih. Teme u okviru projekta su: tehnologije, inovacije, digitalni marketing i preduzetništvo.

Koncept je kreiran tako da omogući upoznavanje sa temama projekta, priliku učesnicima da vide kako u praksi mogu primeniti svoje znanje, dobiti inspiraciju da nastave da rade na svojim idejama i koje su prilike koje se nalaze u njihovom okruženju. Koncept OpenIT-a će se sastojati iz tri dela: Power Talks, Workshops i Action Space.

Power Talks – Kratki inspirativni govori koji imaju za cilj da predstave vrednosti naše organizacije i temu projekta. Govori na početku i kraju svakog dana projekta čiji je cilj da inspirišu sve učesnike projekta, daju im motivaciju i prenesu pozitivnu energiju.

Workshops – Projekat obuhvata i radionice u trajanju od 45 minuta kroz koje će predstavnici kompanija raditi u grupama od po 20 do 30 studenata. Kompanije će imati priliku da iznesu svoja iskustva, stavove i rešenja koja su se realizovala u praksi.

Action Space – Ovaj deo projekta obuhvata i Company circles koji predstavlja metod komuniciranja studenata i predstavnika kompanija. U svakom krugu će se nalaziti približno 25 studenata i predstavnik kompanije.

Nakon OpenIT-a će se organizovati mentorske radionice. Savršena prilika za interaktivan i intenzivan rad sa mentorima. Cilj je da se u okviru ovog programa razviju nove ideje ili reše neki izazovi koji postoje u korporativnom svetu, gde će mentori pružati dodatnu neposredne i individulane podršku.

Takođe, projekat OpenIT nudi program strucnik praksi u inostranstvu u oblasti informacionih tehnologija, marketinga, poslovne administracije i prodaje.

Na projektu će se okupiti 160 studenata Univerziteta u Beogradu. Prijavi se i ti na: http://aiesec.org.rs/openit/.

Preuzeto sa: www.beogradskanedelja.rs     Autorka: Simona Vidojević

 

 

subota, 10 oktobar 2015 14:40

Svetlana Zaharova gostuje u Beogradu

 

Najveća balerina sveta Svetlana Zaharova, jedina aktivna prima ballerina assoluta, nastupiće 26. oktobra u Sava Centru u kultnom baletu  Ludviga Minkusa "Bajadera". Pored Zaharove, nastupiće i zvezde Boljšoj teatra Mihail Lobuhin i Ana Tihomirova, kao i Balet i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, pod upravom maestra Alekseja Bogorada (Boljšoj). 

“Bajadera” (La Bayadere, 1877) - uz “Izvor “(La Source, 1866) i “Don Kihot” (Don Quijote, 1869) jedan je od tri najpoznatija baleta Ludviga Minkusa. Pisan za velikog koreografa Mariusa Petipu, prvi put je (u četiri čina i sedam slika) prikazan u Boljšoj teatru u Sankt Peterburgu u izvedbi Carskog baleta. Balet se temelji na Kalidasinom delu “Prepoznavanje Sakuntale”. Okosnicu priče čini nesrećna ljubav dvorske plesačice (bajadere) Nikije i ratnika Solora, jer je Solor obećan kraljevoj kćeri Gamzati.

Svetlana Zaharova je primabalerina Boljšoj teatra, Milanske skale, Tokio Siti baleta i stalni gost Njujork Siti baleta, Metropolitena, Pariskog baleta, Engleskog kraljevskog baleta, Španskog kraljevskog baleta. Laureat je najvećih svetskih priznanja u oblasti igre.

Karte za ovaj baletski spektakl možete kupiti na biletarnici Sava Centra ili poručiti putem sajta www.eventim.rs po ceni od  1500, 2000, 2500 i 3000 dinara.

Izvor informacija: www.savacentar.net

nedelja, 04 oktobar 2015 16:54

Ivan Radović

Prethodni gosti naše rubrike bili su Olga Petrov Radišić  i Đorđe Arsenijević Emanuel. Ovog puta smo odlučili da izađemo iz „ratne faze“ i posetimo slikarski atelje Ivana Radovića, jednog od najznačajnijih jugoslovenskih slikara XX veka.
 
Ivan Radović je rođen 14.6.1894. u Vršcu u svešteničkoj porodici. Rano ostaje bez oca, što je izazvalo egzistencijalne probleme koji će ga pratiti tokom celog života. Osnovnu školu je završio u Vršcu, međutim, materijalni problemi su bili sve veći. Kako bi svojim sinovima Miloradu i Ivanu obezbedila pristojnije životne uslove, majka Marija je odlučila da se porodica Radović preseli u Sombor. Tamo je Ivan završio Gimnaziju i upisao Preparandiju, tj. učiteljsku školu. Učiteljski poziv ga nije naročito zanimao, bio je osrednji đak, ali se isticao u muzičkom obrazovanju, sportu i crtanju. 
 
Milan Korać je, pišući o Ivanu, rekao da je bio vrlo skroman, blagog temperamenta i da je zbog svojih vrlina lako sticao prijatelje iz bogatijih kuća. Tako je i počelo prijateljstvo sa Milanom Konjovićem, takođe čuvenim slikarom. Vjekoslav Ćetković tvrdi da je Radović bio daleko veštiji u crtanju od svog mlađeg prijatelja, te da mu je davao brojne savete i pouke. Pored slikarskog, Ivna Radovića krasio je i talenat za muziku i sport- svirao je violinu i klavir i igrao tenis. Bio je prvak Jugoslavije 1929. i nastupao za reprezentaciju u Dejvis kupu protiv Grčke.
 
1913. godine je završio Učiteljsku školu i počeo da se bavi pedagoškim radom. Učiteljski rad ga nije ispunjavao, ali mu je omogućio da uštedi dovoljno novca i da upiše Umetničku akademiju u Budimpešti, o čemu je čeznuo dugo godina. Ubrzo nakon toga počinje Prvi svetski rat, koji ga odvaja od prijatelja Milana Konjovića, jer je Milan otišao na front, dok je Ivan bio pošteđen vojske jer je zbog loše materijalne situacije često gladovao, pa je bio previše mršav i neuhranjen. 
 
Po završetku školovanja usledila su studijska putovanja u Prag, Beč, Pariz, Veneciju i Minhen. 1928. dolazi u Beograd, gde je jedno vreme predavao u Umetničkoj školi, a potom i na Arhitektonskom fakultetu. Iako su njegovi radovi bili cenjeni u slikarskim krugovima, uglavnom ih je poklanjao ili prodavao jeftino, govoreći: 
„Ja ne slikam za sebe, već za narod. Samo na taj način slikar produžava samog sebe.“
 
Tokom svog stvaralaštva, prošao je kroz mnoge faze, počev od akademizma i naturalizma, preko impresionizma do ekspresionizma i kubizma. Likovni kritičati smatraju da je upravo u tome i značaj ovog slikara. Najviše je slikao vojvođanske pejzaže.  Svoje radove je prvi put izlagao 1922. na Petoj jugoslovenskoj izložbi u okviru grupe „Slobodni“, kojoj su pored Ivana pripadali i Savo Šumanović, Jovan Bijelić, Dušan Janković, Živorad Nastasijević i Veljko Stanojević. Potom su usledile samostalne izložbe 1925, 1928, 1929, 1932, 1933, 1952, 1960, 1963. 1964. izlagao je Gradskoj muzeju u Vršcu, 1966. u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, a 1971. u Galeriji SANU. Te godine je postao i njen dopisni član.
 
Za svoj rad dobio je mnoga priznanja, od kojih su najznačajnija nagrada za slikarstvo u Filadelfiji 1925, Orden Svetog Save 1930, Orden belgijskog kralja 1932, srebrna medalja na Međunarodnoj izložbi umetnosti i tehnike u Parizu 1937, Zlatna paleta Udruženje likovnih umetnika Srbije 1962, nagrada „Vladislav Ribnikar“  i Sedmojulska nagrada SR Srbije 1967, i nagrada AVNOJ-a 1971.
 
Ivan Radović umro je 13.8.1973. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju.
U galeriji ispod teksta možete videti neke od njegovih radova.
 
ponedeljak, 28 septembar 2015 17:06

Konkurs za apsolvente nemačkog jezika

Centru za edukaciju NS Pro Group  iz Vršca potrebni su predavači na kursevima nemačkog jezika za decu predškolskog i školskog uzrasta. Mogu se prijaviti svi koji poseduju diplomu Filološkog fakulteta - odsek nemački jezik i književnost ili apsolventi istog odseka.
Zainteresovani kandidati se mogu javiti lično ili dostaviti svoje biografije na mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .
Za više informacija pozovite brojeve telefona 013/801-395 i 060/0-801-395.
 
utorak, 22 septembar 2015 12:26

Đorđe Arsenijević Emanuel

Nakon Laze Nančića, Jaše Tomića i hrabre Olge Petrov, ove nedelje gost naše rubrike biće jedan od najvećih vojskovođa XIX veka, general Đorđe Arsenijević Emanuel.
 
Rođen je 1775. u Vršcu, kao sin poslednjeg vršačkog ober-kneza Arsenija Manojlovića. Arsa je zbog svojih, ali i zasluga njegovog oca u ratu protiv Turaka 1793. dobio plemstvo i tako postao Emanuel.
 
Još kao dvanaestogodišnji dečak, Đorđe je sa svojim starijim bratom Simeonom i još 73 borca učestvovao u obrani Vršca od Turaka i već tada postaje zainteresovan za vojnički poziv. Kako navodi Dušan Belča, mladi Đorđe ubrzo nakon svoje prve bitke odlazi u Srbiju i priključuje se frajkoru (dobrovoljačkom odredu)  pukovnika Mihaljevića i učestvuje u borbama za oslobođenje Beograda. 
 
Kada je Napoleonova vojska počela ozbiljnije da napreduje prema istočnim delovima Evrope, pukovnik Mihaljevć okuplja svoje vojnike i kreće u borbu protiv Francuza. Kaplar junker Đorđe Arsenijević je i u ovim bitkama pokazao izuzetnu hrabrost; uvek u prvim redovima, ranjavan više puta, za svoje podvige dobio je brojna odlikovanja i čin potporučnika. Kratko vreme provodi u plemićkoj gardi, a već 1797. stiže u Rusiju, gde zapravo počinje njegov uspon.
 
U službi napreduje brzo. Već u sledećem ratu protiv Napoleona 1806. Đorđe komaduje vojskom pod činom pukovnika. U Borodinskoj bici bori se rame uz rame sa čuvenim ruskim general-feldmaršalom Mihailom Kutuzovim i drži odstupnicu njegovoj vojsci. 1813. car Aleksandar I ga imenuje za komandanta ruske avangarde. Njegov odred beleži brojne pobede protiv Francuza; u bici kod Lajpciga 1813. zarobljava generala Žaka Loristona, glavnokomandujućeg francuske vojske. Ubrzo nakon toga osvaja i Pariz.
 
Nakon ovog rata, Đorđe Arsenijević dobija brojna odlikovanja, imanja, kao i mesto predsednika vrhovnog vojnog suda. Međutim, voničke dužnosti su mu nedostajale, te 1826. postaje načelnik Kavkaske oblasti, gde se bori protiv brojnih pobunjenika. Naravno, taj pohod se završava pripajanjem Kavkaza Rusiji.
Njegova poslednja velika bitka odigrala se 1830. kada je sa svojih 2000 vojnika porazio 17 000 pobunjenika. Međutim, u toj borbi je zadobio tešku ranu na grudima, pa se povukao u Jelisavetograd na oporavak. Tamo je i preminuo 1837. 
 
Za života se trudio da uvek održava veze sa svojim rodnim gradom i kad god je mogao dolazio je u Vršac, naročito kada se oporavljao od rana zadobijenih u bitkama. Bio je prijatelj najistaknutijih Srba tog doba poput Vuka Karadžića i kneza Miloša, a bio je veoma poštovan i od strane vršačkih vladika. Takođe, ovaj Vrščanin je veoma popularan i među Rusima, koji su mu podigli spomenik na prilazu Kavkazu. Nismo ga ni mi zaboravili. Jedna ulica u Vršcu nosi njegovo ime.
 

Međunarodni centar za novinare (ICFJ) i Fondacija Scripps Howard organizuju plaćeno stažiranje za studente novinarstva i komunikologije iz zemalja širom sveta.

 
Programom su predviđene dve pozicije, a svi zainteresovani praktikanti moraju vladati engleskim jezikom u govoru i pismu. Izabrani studenti će tokom trajanja programa pokrivati događaje u Washingtonu i izveštavati za Scripps Howard, a neke od najuspešnijih priča bi mogle biti objavljene u novinama širom SAD-a.
 
 
Program će trajati od 7.1. do 13.4.2016., a troškovi putovanja, smeštaja, zdravstvenog osiguranja i dnevnica pokriveni su od strane organizatora.
 
Krajnji rok za prijavu na program je 25.9.2015.
 
Više informacija o programu i načinu prijave možete pronaći ovde.
 
 Preuzeto sa: portalmadi.com
ponedeljak, 07 septembar 2015 17:09

Olga Petrov Radišić

Iako nije rođena u Vršcu, ova heroina je svakako zaslužila da se nađe u našoj rubrici. Olga Petrov Radišić bila je učiteljica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj SFR Jugoslavije.
 
Olga Radišić rođena je 1. decembra 1920. u Barandi, selu nadomak Pančeva, u siromašnoj porodici. Imala je mlađu sestru i brata, koji je umro kao beba. Osnovnu školu pohađa u rodnoj Barandi. Rano ostaje bez oca, ali majka Leposava uspeva da je pošalje u Petrovgrad (Zrenjanin) u gimnaziju. 
 
Jedanaestogodišnja Olga se ubrzo pokazala kao veoma vredna i darovita učenica. Volela je da čita i sve slobodno vreme provodila je u školskoj biblioteci. Međutim, iako je prvi razred niže gimnazije završila sa odličnim uspehom, nije želela da ostane u petrovgradskoj gimnaziji, te je školovanje nastavila u Pančevu, a završila u Novom Sadu.
 
Po završetku gimnazije upisuje Učiteljsku školu u Vršcu. Ubrzo se povezuje sa članovima Saveza komunstičke omladine Jugoslavije (SKOJ) i Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Godine 1938. postaje članica SKOJ-a i do kraja školovanja bila je jedna od rukovodilaca ove organizacije u školi. Organizovala je prvi štajk đaka u Učiteljskoj školi 1936. zahtevajući da se poštuju ličnost i prava đaka, njihov kulturni razvoj i da se poboljša ishrana u internatu.
 
Bila je veoma aktivna u literarnoj sekciji učiteljske škole, đačkoj družini „Uzajamnost“, kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“ i omladinskoj sekciji ženskog pokreta. Isticala se u pisanju literarnih radova, i često je na takmičenjima osvajala prve nagrade. SKOJ-evska oragnizacija Učiteljske škole, kojoj je pripadala i Olga, bila je jedna od najaktivnijih organizacija SKOJ-a u Vojvodini. Olga je sarađivala sa Borislavom Bracom Petrovim, sekretarom Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu i organizatorom partijske tehnike u južnom Banatu, za koga će se kasnije udati.
 
Juna 1940. godine bila je uhapšena, kada je policija u dvorištu komšijske kuće pronašla kofer sa ilegalnim partijskim materijalom, koji je Olga izbacila kroz prozor svoje sobe nekoliko trenutaka pre dolaska policije. Bilo je to u vreme pred sam kraj njenog školovanja, i policijski islednici su je ucenjivali da ako ne prizna da je kofer njen, neće moći da diplomira. Iako su mučili i nju i njenu majku, Olga je pred islednicima poricala bilo kakvu vezu sa koferom. Na inicijativu grupe profesora, dozvoljeno joj je da polaže maturu, ali u pratnji žandara. Posle mature je oslobođena optužnice usled nedostatka  dokaza.
 
Nekoliko meseci kasnije biva ponovo uhapšena. Naime, od partije dobija zadatak da ode u Novi Sad, gde se u jednom stanu nalazila ilegalna literatura koju je trebalo “rasturiti” – časopisi, pamfleti, manifesti i slično. Međutim, komšije su prijavile policiji da se taj stan retko koristi, te su oni odmah postavili zamku u koju se uhvatila mlada Olga. Po drugi put odlazi u zatvor, ali se ovog puta susreće sa ozloglašenim inspektorom Jurajem Špilerom, poznatijim kao “krvolok Banata”. Iako je na njoj primenio sve policijske metode mučenja, Olga nije rekla ni reč. Kada joj je majka odlazila u posetu, i nju su mučili u nadi da će bar ona priznati. Ali ni Leposavu Radišić nisu slomili. Obaranje Trojnog pakta 27. marta 1941. donelo je amnestiju mnogim političkim zatvorenicima, pa tako i Olgi.
 
Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, okupator je u Južnom Banatu naneo teške udarce partijskoj organizaciji, ali pored toga Olga i njeni drugovi su radili na organizovanju ustanka. Obilazila je mnoge partijske i skojevske aktive i u toku leta organizovala prve sabotaže na železnici, u radionicama, akcije paljenja žita i dr. Posle julske akcije Prvog banatskog partizanskog odreda, izvedene u blizini Pančeva, okupatorska policija je organizovala hapšenja i sve sumnjive odvodila u pančevački logor „Svilara“. Kuća Olgine majke Leposave Radišić, koja se nalazila u Pančevu, stalno je bila pod prismotrom policije. Zbog toga su Olgina majka i sestra prešle u Čentu kod rođaka. Da bi iz kuće iznela preostali partijski materijal Olga je, obučena u seljanku, na konjskim kolima natovarenim kukuruzovinom, došla u kuću i prenela materijal. Zbog velike opasnosti, Olga je, po partijskom zadatku, prešla u Crepaju, gde je sarađivala sa Stevanom Jovanovićem Stevicom, članom Oblasnog komiteta KPJ za Južni Banat.
 
Oktobra 1941. godine policija je opkolila kuću u Crepaji, gde je održavan satanak članova partije. Videći da se ne mogu izvući, ilegalci su prihvatili borbu. U toku borbe, Olga je, iako ranjena, uspela da se izvuče i pobegne. Sklonila se u rodnu Barandu. Međutim, jedan Olgin poznanik, polakomivši se na nagradu od 25.000 dinara, prijavio ju je policiji. Islednici pančevačke policije najpre nisu znali koga imaju u rukama, pošto je Olga ćutala, ali su slutili da je ona značjna ličnost Narodnooslobodilačkog pokreta. Zbog toga je prebačena u Bečkerek, gde je se po drugi put susrela sa zloglasnim Jurajem Špilerom, sada šefom gradske policije.
 
U istražnom zatvoru provela je šest meseci, podvrgnuta strašnom mučenju - vešali su je za kosu, pekli meso na nogama, povređivali stare rane i dr. U svojoj ćeliiji, u istražnom zatvoru, svojom krvlju je napisla na zidu - „Ponosno umirem za KPJ“. Na zahtev Gestapoa, prebačena je u Beograd, u Banjički logor. Streljana je 9. maja 1942. godine u Jajincima. Olgin suprug Braca Petrov je takođe poginuo tokom Narodnooslobodilačkog rata, kada je marta 1942. godine bio opkoljen u jednoj kući na periferiji Pančeva.
 
27. novembra 1953. Olga Petrov Radišić proglašena je za narodnog heroja. Danas njeno ime nose škole u Vršcu, Padinskoj Skeli i Banatskom Brestovcu.
 
 
Izvori: "Mala istorija Vršca", Dušan Belča;
            sr.wikipedia.org.
 

Zanimaju te fotografija, dizajn, vizuelna umetnost i inovacije u ovim oblastima? Mlada si i odgovorna osoba? Želiš da stekneš nove i korisne veštine učestvujući u organizaciji velikog festivala fotografije? Prijavi se i postani deo kreativnog i inovativnog tima volontera festivala fotografije ,,Vizualizator’’!

,,Vizualizator’’ je multidisciplinarni događaj, organizovan po treći put od strane Centra za razvoj fotografije, čiji je cilj unapređenje foto-industrije i donošenje novih mogućnosti mladima i profesionalcima koji žele da grade karijeru u oblasti fotografije, medija i umetnosti. Festival se ove godine održava u novembru na više lokacija u Beogradu.

Centru za razvoj fotografije, organizatoru festivala, potrebni su volonteri – saradnici koji će ambicioznim i odgovornim pristupom podržati projekat i steći iskustvo i veštine iz svoje struke. U vreme trajanja festivala održavaće se tribine, radionice, izložbe i drugi prateći sadržaji na kojima će upravo vaša pomoć doprineti ostvarenju ciljeva i kvalitetnoj organizaciji, a ujedno i biti prilika za sticanje stručne prakse.

Ko može da se prijavi i kako?

Mogu da se prijave svi zainteresovani mladi ljudi i studenti društvenih nauka, fotografije, dizajna, novinarstva, istorije umetnosti i drugih srodnih fakulteta, tako što će poslati svoje ime i prezime, CV i motivaciono pismo na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , najkasnije do 16. septembra 2015. godine.

Učešće u projektu ,,Vizualizator’’ pomoći će angažovanim voloterima da steknu nova znanja i iskustva, unaprede svoje veštine i uspostave kontakte sa brojnim učesnicima i stručnjacima iz oblasti fotografije, dizajna i medija.

Za dodatne informacije, pišite nam na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Preuzeto sa: www.fpn.bg.ac.rs

nedelja, 23 avgust 2015 17:07

DJ Vandal Steve na Belgrade Foam Fest-u

Sedmi po redu Belgrade Foam Fest održaće se od 27. do 30.  avgusta na Adi Ciganliji. Na festivalu će učestvovati poznate svetske zvezde elektronske muzike - Freemasons, Funkerman, Niki Belucci, Ben Klock i drugi. 
 
Vrščanin Stefan Trikić, poznatiji kao DJ Vandal Steve, nastupiće 30. avgusta i to na Main Stage-u, istog dana kada nastupaju i čuveni Sick Individuals.
 
Karte za ovu manifestaciju možete nabaviti putem sajta www.belgradefoamfest.com.
 
Čestitamo našem Stefanu na velikom uspehu i pozivamo sve zainteresovane da posete najveći do sada Belgrade Foam Fest i uživaju u 72h neprestane zabave!
 

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

Cefix

VrsacMOJKraj

eVrsac

iserbia

parakvadvs

OpstinaVrsac

OklagijaRS

TOV

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

ArchLAB

KulturniCentarVrsac

edukacija

ClickMan

VrsacPlus

PricajmoOTome