Jasmina Krajovan

Jasmina Krajovan

Četvorogodišnja devojčica izgubljena u svetu odraslih. 

 

 

jasmina.krajovan@studentivrsac.org

Veliko finale takmičenja "Pusti svoj glas" održaće se u subotu 16. maja od 20.30 časova u diskoteci Centra Millennium. Karte možete kupiti u London Pabu, trafici kod Gimnazije ili kod organizatora po ceni od 150 dinara.  Nakon proglašenja pobednika provod će se nastaviti uz Brave Heart Bend.
 
Za finale takmičenja izborilo se 15 učesnika, a to su:  Vladimir Veselinović, Brankica Hrnja, Korina Troća, Rebeka Vezok, Anastasija Ivkov, Jelena Bekić, Melanija Petković, Milica Nikolin, Miljana Vukić, Marija Mutaško, Maja Ninković, Ela Nađ, Milica Majkić, Milica Tintor i Nastasija Tintor. Pobednik će kao nagradu dobiti autorsku pesmu i spot.
 
„S obzirom na to da je ovo prva sezona takmičenja "Pusti svoj glas", odziv je bio veoma dobar. Jednim delom smo to i očekivali jer je ovo takmičenje nesto novo u ovom regionu, a audicije su održavane po srednjim  školama. Kroz audicije je prošlo preko 200 kandidata i konkurencija je bila jaka. Bilo je i puno dobrih pevača koji su napustili takmičenje zbog nemogućnosti da redovno dolaze na snimanja jer žive daleko od Vršca, ali smo glasovima žirija i publike izabrali 15 finalista koje vredno pripremamo za finale. U subotu očekujte dobre pevače, dobru žurku i fer-plej borbu, i naravno glasajte za svog favorita slanjem poruke na 2525. Neka glas publike odluči ko je najbolji“, rekao je za naš portal predsednik žirija Nikola Matić.
 
Takmičenje „Pusti svoj glas“ organizovali su Studio „Sound Define“, regionalna televizija Banat i „Flyingcam“, sa ciljem da se promovišu mladi muzički talenti iz Južnog Banata. Ne propustite veliko finale u subotu u Centru Millenium!
 
ponedeljak, 04 maj 2015 09:27

Ferenc Herceg

Veliki mađarski i srednjeevropski pisac nemačkog porekla Ferenc Herceg rođen je u Vršcu 22. septembra 1863. Njegova porodica bila je jedna od najuglednijih vršačkih porodica tog vremena. Njegov otac Franc Jozef Herceg bio je čuveni apotekar i gradonačelnik Vršca, a njegova baka Eva Herceg jedna od najslavnijih proizvođača svile u Evropi. Otac mu je umro kad je bio mlad, što je verovatno uticalo da se Ferenc, umesto da nastavi porodični posao, posveti književnosti.
 
Osnovnu školu završio je u Vršcu, školovanje nastavio u Beloj Crkvi, Temišvaru i Segedinu, a kasnije odlazi u Budimpeštu na studije prava. Tada već počinje da se bavi pisanjem, ali ne na svom maternjm jeziku - nemačkom, već na mađarskom, jeziku državotvorne nacije. Ta činjenica pokazuje da je bio tradicionalista i konzervativac, poput svog oca.
 
U književnost ulazi novelama koje objavljuje 1887. u  peštanskom časopisu „Vesnik“, a za svoj prvi roman „Gore i dole“ dobija veliku književnu nagradu. To je značajno odredilo dalji put mladog Ferenca, koji odlučuje da se potpuno posveti književnosti i publicistici.
 
Njegova prozna dela stiču veliku popularnost u Mađarskoj i Srednjoj Evropi, tako da već 1899. postaje član Mađarske akademije nauka, a 1904. predsednik Petefijevog udruženja pisaca. 1916. kao poeta laureatis biva odlikovan Ordenom za zasluge i tako postaje jedan od najslavnijih pisaca svoje zemlje. Mađarska akademija nauka ga je 1925. nominovala za Nobelovu nagradu. 
 
Stekao je veliku slavu i bogatstvo, tako da se prepustio hedonističkom načinu života – kupio je jahtu i putovao po svetu, ali svoj rodni grad nikad nije zaboravio, naprotiv. Bio je predstvanik Vršca u Mađarskom parlamentu i nastojao da svojim uticajem unapredi ekonomski, društveni i kulturni život Vršca. Zahvaljujući njemu, Vršac je 1900. dobio novu železničku stanicu. Međutim, kako su se nakon Prvog svetskog rata teritorijlne granice pomerile i Vršac pripao Kraljevini SHS, Ferenc Herceg se preselio u Budimpeštu. Uspomene na rodni grad zapisao je u prvom tomu „Kule“.
 
Najviše je pisao o mađarskom visokom društvu, rado je opisivao događaje iz mađarske istorije, ali je i veliki broj njegovih dela u vezi sa Banatom, iz koga je poneo nezaboravne uspomene i likove. Njegova najpoznatija dela su: „Đurkovićeve kćeri“, „Mladi Đurkovići“, „Bogataš iz Dolova“, „Carstvo snova“, „Pagani“, „Tri telohranitelja“, „Zlatna violina“ itd.
 
Nakon Drugog svetskog rata njegova dela polako padaju u zaborav kod publike, ali i stručne javnosti, pre svega zbog njegovih konzervativnih stavova i veze sa fašističkim pokretom u Mađarskoj. Neko vreme njegova dela nisu štampana, ali je krajem prošlog veka ponovo otkrivena njihova vrednost  i vraćeno im je zasluženo mesto u mađarskoj književnosti.
 
Umro je 24. februara 1954. U Budimpešti. Svakog septembra u Vršcu održava se naučni skup u njegovu čast.
 
Ideja o dijaspori „kao pokrajini jedne zemlje” označava pojam dobro organizovanih odnosa između matične države i njenih državljana u inostranstvu.
 
 
Ovogodišnji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2014–2015) daje pregled stepena konkurentnosti 144 ekonomije širom sveta, i na taj način predstavlja najveću sveobuhvatnu procenu ove vrste na globalnom svetskom nivou. Sadrži detaljan profil za svaku od ekonomija zemalja uključenih u studiju, kao i obiman deo podataka sa globalnom rang-listom koja obuhvata više od 100 indikatora svrstanih u 12 stubova.
 
Srbija je rangirana na 94. poziciji, što predstavlja porast za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila na 101. mestu među 148 zemalja. Prema nivou bruto domaćeg proizvoda (obračunat prema paritetu kupovnih snaga) Srbija se našla na 74. poziciji i to predstavlja najrealniju aproksimaciju ranga na kome bi Srbija trebalo da se nalazi i po nivou globalne konkurentnosti.
 
Poseban značaj za povećanje nivoa konkurentnosti i ekonomskog rasta ima ljudski kapital – znanje i veštine ljudi, kao i obrazovanje, istraživanje i inovacije. Međutim, Srbija se po indikatoru efikasnosti tržišta rada nalazi na 119. poziciji. Ono što je još ozbiljnije, u okviru ovog sedmog stuba, jeste indikator koji označava saradnju između poslodavaca i zaposlenih po kome je Srbija na 140. mestu, kao i dva indikatora koji determinišu „odliv mozgova” i to: „kapacitet zemlje za zadržavanje talenata”, po kome se Srbija našla na 141. poziciji (iza nje su samo Bugarska, Venecuela i Mjanmar – ranije poznata kao Burma, i „kapacitet zemlje za privlačenje talenata” po kome je Srbija zauzela 143. mesto (iza nje je samo Venecuela), od ukupno 144 zemlje.
 
Kreatori i donosioci odluka u Srbiji morali bi da posvete posebnu pažnju sopstvenim kapacitetima za zadržavanje i privlačenje talenata iz srpskog rasejanja. Koncept „dijaspora kao deo matične zemlje” podrazumeva da pripadnici dijaspore budu uključeni u svakodnevne aktivnosti matične zemlje bez nužnog preseljenja u nju ili čak bez pripadnosti određenoj organizaciji iz dijaspore. Ideja o dijaspori „kao pokrajini jedne zemlje” označava pojam dobro organizovanih odnosa između matične države i njenih državljana u inostranstvu, u smislu „relativno homogene celine”.
 
Globalne mreže znanja mogu da igraju ključnu ulogu u ekonomskom i industrijskom razvoju matične države. Dok je u prošlosti strah od „odliva mozgova” izazvao kod kreatora politika negativan stav prema emigraciji visokoobrazovanih i visokostručnih ljudi, svet je evoluirao do prihvatanja norme koja zagovara dvosmerni protok ljudskog kapitala koji donosi ogromne prednosti. Drugim rečima, migracija se tretira i kao izvor „priliva znanja” i „cirkulacije mozgova” koji poboljšavaju intelektualni kapital matične države. Ali, pored svih pozitivnih promena koje donosi razmena naučnih kadrova i migracija stručnjaka, posao međunarodnog obrazovanja, odnosno izvoza obrazovanja, predstavlja veliku šansu i za manje zemlje kao što je Srbija.
 
„Kapacitet za inovacije”, po kojem je Srbija na 130. poziciji, može biti podstaknut podrškom istraživačkih institucija. „Kvalitet istraživačkih institucija” (69. pozicija) i „dostupnost istraživača i inženjera” (82. pozicija) u direktnoj je vezi sa proizvodnjom ljudskog kapitala; „primena patenata” (55. mesto), zajedno sa istraživačkom saradnjom na relaciji „univerzitet–industrija” (95. mesto), predstavljaju „trougao znanja” (obrazovanje, inovacije i istraživanja). Nažalost, Srbija se po indikatoru „kvalitet obrazovnog sistema” našla na 106. mestu, a po kvalitetu menadžmenta u školama na 114. mestu.
 
Privlačenje mladih iz inostranstva da studiraju u Srbiji jedan je od ciljeva koji će jačati kapacitete za zadržavanje talenata i za njihovo privlačenje u Srbiju.
 
Kako sugeriše iskustvo drugih zemalja, posebno Irske, međunarodni studenti takođe doprinose ekonomiji zemlje i njenom ugledu u drugim važnim aspektima: (a) stvaranju zaposlenosti direktno i indirektno; (b) promovisanju ugleda zemlje u kojoj su se školovali u inostranstvu; (c) uspostavljanju kontakata u zemljama iz kojih dolaze; (d) popunjavanju slobodnih radnih mesta ako je zemlja suočena s deficitom u određenim veštinama u budućnosti.
 
Preuzeto sa: www.politika.rs; autor: Vladimir Grečić.
četvrtak, 23 april 2015 07:01

Srpske matematičarke druge u Evropi

Na 4. Evropskoj matematičkoj olimipijadi za devojke održanoj od 14. do 20 . aprila u Minsku, ekipa Srbije postigla izvanredan uspeh i osvojila četiri medalje – dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu. Ekipno, mlade matematičarke osvojile su drugo mesto.
 
Učenica gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša Anđela Šarković i Bogdana Jelić, učenica 4. razreda Matematičke gimnazije osvojile su zlatne medalje, saopšteno je iz beogradske Matematičke gimanzije.
 
Marijana Vujadinović, učenica 4. razreda Matematičke gimnazije dobitinik je srebrne medalje, dok je učenica gimnazije „Jovan Jovanović. Zmaj“ iz Novog Sada, Kristina Silađi osvojila bronzanu medalju.
 
U pratnji učenica su bili lideri reprezentacije Marija Jelić i Miloš Stojaković.
 
Takmičenje u beloruskoj pretonici Minsku okupilo učenice iz 23 zemlje, među kojima su Belgija, Francuska, Velika Britanija, Rumunija, Italija.
 
Izvor: RTS 
 
ponedeljak, 20 april 2015 12:15

Bora Kostić – "ambasador šaha"

„Erudita, govorio je deset jezika, otmenih manira, duhovit i iskričavog duha, bio je omiljen u svim krugovima u kojima se kretao. Njegov životni optimizam i duh ništa nije moglo sputati, a njegova pojava i vedrina obasjavali su sve sa kojima je dolazio u dodir. Kako u životu, tako i u šahu, po mnogo čemu je bio poseban.“
 
Ovim rečima je vršački advokat Dragan Gavrilović opisao Boru Kostića, čuvenog šahovskog velemajstora svetskog glasa. Bora Kostić je prvi Vrščanin koji je obišao sve kontinente sveta promovišući svoju najveću ljubav – šah. Bujna mašta, gambitne varijante, virtuozni rokadni napadi i pre svega žar za pobedom, glavne su odlike njegovog stila.
 
Bora je rođen 24. februara 1887. u Vršcu. Još kao dečak je pokazao veliko zanimanje za šah; uz oca i njegove prijatelje počeo je da uči pravila i taktike i već u gimnaziji postao jedan od najboljih igrača u gradu. Prisećajući se detinjstva, Bora je govorio: 
 
„Još kao dete, kada sam odlazio na počinak dugo nisam mogao da zaspim. Pred očima su mi stalno poskakivali drveni konji. Pričinjavalo mi se da u mračnoj sobi vidim bele dijagonale kako svetlucaju, a rastureni pešaci po tabli izgledali su veliki kao moja glava.“
 
Osnovnu i srednju školu završio je u Vršcu, da bi na dalje usavršavanje otišao u Budimpeštu, gde je studirao Orijentalnu trgovačku akademiju ( nivo današnjeg ekonomskog fakulteta). Ni za vreme studija nije zapostavljao šah. Tako 1909. u Budimpešti pobeđuje na turniru najjačih mađarskih amatera i otvara sebi put do bečkih velemajstorskih krugova. Tada počinju da se nižu mečevi i turniri na kojima Bora ostvaruje izuzetne rezultate. Pobeda, koja je odjeknula u svetskim šahovskim krugovima, izvojevana je u meču protiv šampiona SAD Frenka Maršala 1911. Iste godine pobeđuje na turniru u Karlovim Varima i stiče titulu internacionalnog majstora.
 
1913. odlazi u Argentinu gde radi kao predavač šaha na vojnoj akademiji i pobeđuje sve njihove velemajstore. Dve godine kasnije odlazi na svoju čuvenu američku turneju, gde postiže svetski rekord u broju partija odigranih na simultankama: odigrao je 3300 partija, remizirao oko dvesto, izgubio oko sto, a sve ostale partije završio je pobedama. Nakon turneje još malo se zadržava u SAD da bi podučavao šahu mnoge milionere, ali i najvećeg svetskog tenora svih vremena Enrika Karuza. 1919. se vraća u Evropu i igra na turnirima u Engleskoj, Holandiji, Mađarskoj...
 
Godine 1923. odlazi na svoj čuveni put oko sveta i igra u Australiji, Novom Zelandu, Indiji, Nepalu, Tibetu, Javi, Indoneziji, Sumatri, Južnoj Africi, Mozambiku i Keniji. Na ovom putovanju stekao je „titulu“ ambasadora šaha.  1926. se vraća u svoj rodni Vršac. Njegov nemirni duh mu nije dao da se dugo zadrži na jednom mestu pa već nakon nekoliko meseci odlazi da igra turnire po Evropi, a već sledeće godine putuje u Meksiko, na Kubu i ponovo SAD.
 
1931. se vraća u Jugoslaviju da bi po drugi put bio naš olimpijski reprezentativac. Na prvom šampionatu Jugoslavije u Beogradu 1935. deli prvo mesto sa  Vasjom Pircom, ali je na turniru u Ljubljani 1938. dokazao da je ipak neprikosnoven.
 
Drugi svetski rat proveo je u rodnom Vršcu, ali je imao velikih neprijatnosti. Proveo je dva meseca u nemačkom zatvoru jer je slušao Radio Moskvu. U to vreme šah igra po kafanama da bi mogao da se prehrani, jer mu je sav kapital ostao u stranim bankama i nije imao od čega da živi. 
 
Nakon rata igrao je veoma uspešno na još 19 turnira i branio je boje Jugoslavije na nekoliko turnira. Poslednji turnir koji je osvojio je turnir veterana u Cirihu 1962. 
 
Umro je u Beogradu 3.11.1963. a sahranjen je na vršačkom groblju. Vršac nije zabravio da se oduži Bori. Godinama se organizuje memorijalni šahovski turnir u njegovu čast, a 2007. godine je u Ruskom parku ispred Gradske biblioteke postavljen spomenik Bori Kostiću (ispod). Ovom činu su prisustvovali predstavnici dvadesetak zemalja, kao i naše šahovske legende – Svetozar Gligorić, Milan Matulović, Aleksandar Matanović, Nikola Karaklajić i drugi.
 
U Vršcu postoji šahovski klub koji nosi Borino ime.
 
 .Bora Kostic - spomenik
 

Večeras je održana izložba fotografija foto-konkursa „Vršac kroz tvoj objektiv“ u punoj sali Kulturnog centra. Na izložbi je učestvovalo čak 46 fotografija.

Upriličen je kratak program na kom su dodeljene zahvalnice svim učesnicima, a žiri u sastavu: Aleksandar Avramesku, Marinel Cuculj i Nenad Habibović uručio je nagrade pobednicima konkursa. Za najbolju fotografiju po mišljenju žirija proglašena je fotografija „Treće doba“ autora Miloša Živkovića, a najpopularnija fotografija je fotografija „Vršac moj svet“Darka Ružičića, koja je osvojila čak 760 glasova publike.

Izložba će biti otvorena do 19. aprila svakog dana od 9.00 h do 15.00 h u maloj sali Kulturnog centra. Ukoliko niste u mogućnosti da dođete u tom periodu, kontaktirajte Kulturni centar kako biste dogovorili posetu izložbi u terminu koji Vam odgovara.

Kontakt Kulturnog centra možete pronaći OVDE.

ponedeljak, 06 april 2015 13:48

Sultana Cijuk

Posle Jovana Sterije Popovića, Nikole Neškovića, Paje Jovanovića i Dragiše Brašovana, došao je red da Vam predstavimo jednu damu. Ona je dala veliki doprinos ovom gradu, ali su je Vrščani potpuno nepravedno zaboravili. Predstavljamo Vam jednu od najuspešnijih srpskih operskih pevačica- Sultanu Cijuk.
 
U kulturnom životu Vršca veliki značaj imala je i muzika. Tako u XIX veku nastaju mnoga pevačka i muzička društva- crkvena, zanatlijska, školska, ratarska, muška, ženska i mešovita. Najugledniji učitelji muzike i dirigenti Evrope dolaze u Vršac u kome rukovode horovima i uče Vrščane muzici. Pored toga, redovno su dolazile poznate pevačke trupe, orkestri, ansambli, opere i pozorišta iz gotovo čitave Evrope. Svake nedelje se održavao barem jedan koncert. Takođe, u našem gradu su postojale i mnoge državne i privatne muzičke škole. Vršac je imao sjajne muzičare, pa čak i kompozitore čija se muzika ne samo svirala već i objavljivala u muzičkim publikacijama.
 
Svakako najslavnija muzička ličnost Vršca bila je Sultana Cijuk. Rođena je 1871. u uglednoj porodici, koja je imala veliki uticaj na politički u kulturni život grada. Njen deda Simeon Cijuk, savremenik i prijatelj Jovana Sterije Popovića, bio je poznati advokat i pesnik. Objavio je nekoliko u to vreme poznatih pesama i osnovao Srpsko crkveno pevačko društvo
 
Sultana je još kao devojčica u jednoj ženskoj privatnoj školi pokazala svoj muzički talenat i njen glas je odmah ostao zapamćen. Već kao mlada devojka učestvuje u predstavama Srpskog narodnog pozorišta koje gostuje u Vršcu i peva naslovne uloge u mnogim muzičkim komadima. Ubrzo je postala vršačka ljubimica. Kako njeni roditelji nisu imali sredstava da je pošalju na dalje školovanje, Vrščani počinju akciju sakupljanja novca kako bi Sultana otišla na konzervatorijum u Beč kod čuvenog profesora muzike Jovana Resa. Srpsko crkveno pevačko društvo, Dobrotvorna zadruga Vrščanki, Zanatlijska čitaonica i druga vršačka udruženja prave priredbe da bi obezbedili prihod za školovanje mlade pevačice. Najzad, uz veliku pomoć svojih sugrađana, Sultana odlazi u Beč.
 
Godine 1895. stiže vest da je vršačka ljubimica završila školovanje i da je na koncertu učenika Bečkog konzervatorijuma doživela ogroman uspeh. Od tada njena karijera doživljava vrtoglavi uspon. Dolazi poziv iz Amerike, ali se Sultana odlučuje za Gradsko pozorište u Hamburgu. Potom peva glavne uloge u operama u Beču, Majncu, Frankfurtu, Gracu, Pragu, Londonu, Moskvi, Petrogradu i drugim evropskim metropolama. Pored toga, održava i brojne solističke koncerte. Njen sopran je osvajao evropsku publiku, a Vrščani su pomno pratili uspehe svoje mezimice: svake nedelje su lokalne novine objavljivale najlepše delove iz kritika evropskih listova.
 
Iako slavna u Evropi, Sultana ne zaboravlja svoju zemlju i često održava koncerte po srpskim gradovima. Na jednom gostovanju u Beogradu, kada je pevala pred crnogorskim knezom Nikolom, odlikovana je Ordenom Svetog Save i Ordenom knjaza Danila I. Takođe redovno posećuje svoj rodni Vršac, gde održava dobrotvorne koncerte za siromašnu decu.
 
Od 1909. peva u Beogradu u privatnoj operi svog drugog muža Žarka Savića. Jedno vreme je bila članica Srpskog narodnoh pozorišta u Novom Sadu  i opera u Zagrebu i Osijeku. Nakon Prvog svetskog rata se povukla sa scene. Umrla je 1935. u Beogradu. Sahranjena je u porodičnoj grobnci na Pravoslavnom groblju u Vršcu.
 
Nažalost, o glasu Sultane Cijuk svedoče samo novine toga doba jer nije zabeležen nijedan gramofonski snimak, ali činjenica je da posle nje nijedan vršački pevač ili pevačica nisu dostigli takvu slavu i uspeh.
 
Evropski forum Alpbah iz Austrije, sa sedištem u Beču raspisao je konkurs koji je otvoren do 31. marta 2015. godine za stipendiranje studenata iz Srbije i celog sveta za učešće na ovogodišnjem forumu u tirolskom selu Alpbah.
 
Studenti i diplomci iz cele Srbije svih obrazovnih profila kao i mladi profesionalci do 30. godina se mogu prijaviti slanjem biografije na engleskom jeziku, motivacionog pisma, dokaza o poznavanju engleskog ili nemačkog jezika na adresu Foruma Alpbah a uz prijavni formular sa sajta www.alpbach.org. Stipendija koja se dobija je u vrednosti od 700 do 2000 eura.
 
Evropski forum Alpbah ove godine obeležava 70 godina. Popularno nazvan „Davos za mlade intelektualce“ okuplja 4000 ljudi iz 60 zemalja. U Srbiji ovaj Forum ima svoju članicu mreže Klub Alpbah Beograd, koji postoji 10 godina i pod pokroviteljstvom Ambasadora Austrije g. Ajgnera godinama prikuplja stipendije za slanje studenata u Austriju i sprovodi licenciranu školu o evropskim integracijama (ASSEI-B).
 
Za 70–u godišnjicu Evropskog foruma Alpbah, stotine učesnika različitog porekla će se okupiti u Alpbahu, da istraže i razmotre mnoge aspekte teme „Nejednakosti“. Istraživanje uzroka, razumevanje posledica i budućeg razvoja koji se tiču pitanja nejednakosti će zauzeti centralno mesto. Pioniri u borbi protiv društvene nejednakosti će igrati posebno značajnu ulogu ove godine. Umetnici će biti uključeni u program Foruma više nego ikad pa se umetničke izložbe očekuju na početku svakog simpozijuma.
 
Pesimisti i cinici smatraju da ulaganje u mlade danas predstavlja gubljenje vremena. Na Evropskom Forumu u Alpbahu, svake godine stotine stipendista dokazuje suprotno. Tako i ove godine ponovo pozivamo studente iz Srbije i celog sveta da se prijave i konkurišu za stipendije koje nudimo. Rok za prijavu je 31. mart 2015. godine. Cela Evropa je u austrijskom selu. Prijavi se i ti!
 
Preuteto sa: portalmladi.com
ponedeljak, 23 mart 2015 09:40

Dragiša Brašovan

 
 
U petak, 20. marta,  održano jeTematsko veče: „Arhitektura Vršca nekad i sad“, sa posebnim osvrtom na rad Dragiše Brašovana. Tim povodom smo odlučili da „izađemo iz slikarskog ateljea“ Nikole Neškovića i Paje Jovanovića, koje smo vam ranije predstavili, i da vam približimo život i delo ovog čuvenog arhitekte.
 
Dragiša Brašovan, jedan od rodonačelnika srpske moderne arhitekture, rođen je 25.5.1887. u Vršcu, u veoma uglednoj i bogatoj porodici, koja je iznedrila istaknute lekare, umetnike, sveštenike, advokate i učitelje. U Vršcu je završio osnovnu školu i Realnu gimnaziju, da bi 1906. upisao Arhitektonski fakultet Tehničkog univerziteta u Budimpešti. Fakultet završava 1912. sa izuzetnim uspehom. Nakon studija, sve do kraja Prvog svetskog rata radio je u Budimpešti u čuvenom arhitektonskom ateljeu „Teri i Poganj“, gde se istakao u projektovanju i uređenju pozorišnih zgrada. Posle rata se vraća u otadžbinu i zapošljava se u Velikom Bečkereku (današnji Zrenjanin) kao gradski i županijski arhitekta. Iza sebe je ostavio zgrade Srpske banke, Sokolskog doma, zatim Vilu na Begeju, adaptirao j zgradu zrenjanisnkog pozorišta, a u obližnjem mestu Orlovat projektovao je crkvu.
 
 muzej nikole tesle
 
Početkom dvadesetih godina prošlog veka prelazi u Beograd, gde sa Milanom Sekulićem osniva firmu „Arhitekt“ i doživljava punu afirmaciju. Njegov stvaralački uspon  nalazi se na vrhuncu nakon 1930. kada počinje da projektuje i gradi čitavu seriju velikih objekata  u koje unosi stil moderne arhitekture. Tako po njegovim projektima nastaju: zgrada Muzeja Nikole Tesle u Beogradu 1932. (iznad), zgrada Radničke komore u Novom Sadu 1933, zgrada Državne štamparije u Beogradu 1934. Pet godina kasnije podigao je zgradu Dunavske banovine u Novom Sadu, danas Izvršno veće Vojvodine (ispod), koja je 1999. bila meta NATO bombardovanja, iako je pod  zaštitom UNESCO-a. Te iste 1939. projektovao je i zgradu Komande vojnog vazduhoplovstva, koja nažalost nije odolela bombardovanju. Tridesetih godina XX veka projektovao je i nekoliko stambenih blokova u Beogradu. U rodnom Vršcu podigao je spomenik Jovanu Steriji Popoviću 1934.
 
 izvršno veće vojvodine
 
Za svoj rad dobio je brojna domaća i međunarodna priznanja. Projektovao je izložbene paviljone naše zemlje za međunarodne sajmove i izložbe u Barseloni 1929. i Milanu i Solunu 1932. Kao član umetničke grupe „Oblik“ dobija nagrade na izložbama u Beogradu, Londonu i Bukureštu.
 
Dragiša Brašovan je umro 6. oktobra 1965. u Beogradu. Sahranjen je na Pravoslavnom groblju u Vršcu. 
 
ponedeljak, 16 mart 2015 19:42

Škola masaže u Vršcu

U sredu 18. marta sa početkom u 19.00 h u Klubu Centra Millennium na VI spratu Kule, najbolji i najpoznatiji edukator različitih škola masaže na našim prostorima Peđa Filipović, napraviće performans kome će svi zainteresovani moći besplatno da prisustvuju.
 
Performans je prvenstveno koncipiran da opusti sve prisutne, da na delu pokaže antistres dejstva masaže na telo i na duh, da podmladi i da podigne raspoloženje. Uz sveće i amabijentalnu muziku videćete: ruke Peđe Filipovića na modelu uživo, prezentovanje stihova Mike Antića i upotrebu Vršačkih vina za deo performansa pod nazivom VINERGIJA.
 
Peđa Filipović je diplomirani glumac, učitelj masaže, defektolog i dobitnik brojnih nagrada za edukaciju i inovativne koncepte masaže.
 
Ne propustite da se opustite uz performans u sredu, od 19.00 h u Klubu Centra Millennium na Vl spratu kule i saznate nešto više o školi masaže koja će biti organizovana od 17. aprila u Vršcu.
 
Snimak performansa Peđe Filipovića pogledajte klikom OVDE.
 
Za školu masaže možete se prijaviti na broj telefona 013/ 800-304 do 10. aprila.
 
 

Anketa

Šta vidite kao najveći problem mladih u Vršcu?

Nasilje - 16.2%
Nedostatak kulturnih sadržaja - 11.1%
Nedovoljno razvijen noćni život - 9.4%
Nedostatak mesta za rekreativne aktivnosti - 6%
Nedostatak posla/stručne prakse - 46.2%
Nedostatak neformalnih edukacija - 11.1%

Ukupno glasova: 117
Glasanje je završeno, dana : avgust 17, 2017

edukacija-logo-kursevi

Baner 231x173

 

  • 1
  • 2
  • 3

TOV

VrsacPlus

ArchLAB

edukacija

OpstinaVrsac

VrsacMOJKraj

OklagijaRS

PricajmoOTome

KulturniCentarVrsac

iserbia

PokrajinskiSekretarijatZaSportIOmladinu

Cefix

ClickMan

parakvadvs

eVrsac