Prema rečima naučnika sa univerziteta u Bristolu, lenje osobe imaju veće šanse da obole od depresije ili neke druge psihičke bolesti.

Naučnici su istraživali kako lenjost utiče na organizam i došli do zaključka da lenjost zapravo može da veoma iscrpi organizam, do čega vremenom i dođe.

Istraživanja su sprovedena među onima koji vole da lenčare – paralelno kod odraslih i dece. Rezultati su pokazali da je samo 35 odsto muškaraca i 24 odsto žena fizički redovno aktivno, a to uključuje vežbe, šetnje i kućne poslove.

U istraživanju je učestvovalo 3.500 učenika, od kojih samo polovina hoda do škole, a minimalan broj njih učestvuje u sportskim takmičenjima. Vreme najčešće provode u sedećem položaju, a pored toga, vreme provode nekvalitetno – u proseku četiri sata dnevno provode ispred televizora i kompjutera.

Gojaznost kod dece je najčešće uzrokovana upravo ovakvim načinom života – pasivnost i slaba fizička aktivnost, čemu se često može dodati i nepravilna ishrana. Lenjost koja dokazano iscrpljuje organizam, dovodi do niza ozbiljnih psihičkih oboljenja i poremećaja.

Ukoliko lenja deca odrastu u lenje ljude, u velikom broju mogu imati problema na emotivnom i poslovnom planu, a naučnici su ustanovili i da lenji ljudi češće imaju Alchajmerovu bolest.

Sve ovo se može izbeći redovnim fizičkim aktivnostima. Dovoljno je minimalno aktiviranje – počevši od pešačenja do škole ili posla, ukoliko je to moguće, ili ograničavanje vremena provedenog ispred televizora ili kompjutera.

Na taj način, može se kod dece ustaliti navika koju će nastaviti i kao odrasli ljudi, čime će sebi obezbediti zdraviji život i smanjiti rizik od psihičkih oboljenja.

Preuzeto sa http://edukacija.rs/zivot/od-lenjosti-do-bolesti