Posle Jovana Sterije Popovića, Nikole Neškovića, Paje Jovanovića i Dragiše Brašovana, došao je red da Vam predstavimo jednu damu. Ona je dala veliki doprinos ovom gradu, ali su je Vrščani potpuno nepravedno zaboravili. Predstavljamo Vam jednu od najuspešnijih srpskih operskih pevačica- Sultanu Cijuk.
U kulturnom životu Vršca veliki značaj imala je i muzika. Tako u XIX veku nastaju mnoga pevačka i muzička društva- crkvena, zanatlijska, školska, ratarska, muška, ženska i mešovita. Najugledniji učitelji muzike i dirigenti Evrope dolaze u Vršac u kome rukovode horovima i uče Vrščane muzici. Pored toga, redovno su dolazile poznate pevačke trupe, orkestri, ansambli, opere i pozorišta iz gotovo čitave Evrope. Svake nedelje se održavao barem jedan koncert. Takođe, u našem gradu su postojale i mnoge državne i privatne muzičke škole. Vršac je imao sjajne muzičare, pa čak i kompozitore čija se muzika ne samo svirala već i objavljivala u muzičkim publikacijama.
Svakako najslavnija muzička ličnost Vršca bila je Sultana Cijuk. Rođena je 1871. u uglednoj porodici, koja je imala veliki uticaj na politički u kulturni život grada. Njen deda Simeon Cijuk, savremenik i prijatelj Jovana Sterije Popovića, bio je poznati advokat i pesnik. Objavio je nekoliko u to vreme poznatih pesama i osnovao Srpsko crkveno pevačko društvo.
Sultana je još kao devojčica u jednoj ženskoj privatnoj školi pokazala svoj muzički talenat i njen glas je odmah ostao zapamćen. Već kao mlada devojka učestvuje u predstavama Srpskog narodnog pozorišta koje gostuje u Vršcu i peva naslovne uloge u mnogim muzičkim komadima. Ubrzo je postala vršačka ljubimica. Kako njeni roditelji nisu imali sredstava da je pošalju na dalje školovanje, Vrščani počinju akciju sakupljanja novca kako bi Sultana otišla na konzervatorijum u Beč kod čuvenog profesora muzike Jovana Resa. Srpsko crkveno pevačko društvo, Dobrotvorna zadruga Vrščanki, Zanatlijska čitaonica i druga vršačka udruženja prave priredbe da bi obezbedili prihod za školovanje mlade pevačice. Najzad, uz veliku pomoć svojih sugrađana, Sultana odlazi u Beč.
Godine 1895. stiže vest da je vršačka ljubimica završila školovanje i da je na koncertu učenika Bečkog konzervatorijuma doživela ogroman uspeh. Od tada njena karijera doživljava vrtoglavi uspon. Dolazi poziv iz Amerike, ali se Sultana odlučuje za Gradsko pozorište u Hamburgu. Potom peva glavne uloge u operama u Beču, Majncu, Frankfurtu, Gracu, Pragu, Londonu, Moskvi, Petrogradu i drugim evropskim metropolama. Pored toga, održava i brojne solističke koncerte. Njen sopran je osvajao evropsku publiku, a Vrščani su pomno pratili uspehe svoje mezimice: svake nedelje su lokalne novine objavljivale najlepše delove iz kritika evropskih listova.
Iako slavna u Evropi, Sultana ne zaboravlja svoju zemlju i često održava koncerte po srpskim gradovima. Na jednom gostovanju u Beogradu, kada je pevala pred crnogorskim knezom Nikolom, odlikovana je Ordenom Svetog Save i Ordenom knjaza Danila I. Takođe redovno posećuje svoj rodni Vršac, gde održava dobrotvorne koncerte za siromašnu decu.
Od 1909. peva u Beogradu u privatnoj operi svog drugog muža Žarka Savića. Jedno vreme je bila članica Srpskog narodnoh pozorišta u Novom Sadu i opera u Zagrebu i Osijeku. Nakon Prvog svetskog rata se povukla sa scene. Umrla je 1935. u Beogradu. Sahranjena je u porodičnoj grobnci na Pravoslavnom groblju u Vršcu.
Nažalost, o glasu Sultane Cijuk svedoče samo novine toga doba jer nije zabeležen nijedan gramofonski snimak, ali činjenica je da posle nje nijedan vršački pevač ili pevačica nisu dostigli takvu slavu i uspeh.
